• Politika
  • Ekonomija
    • Privreda
    • Posao
  • Društvo
  • Sport
  • Kultura
  • Magazin
    • Muzika i Film
    • Ljubav i Moda
    • Poznati
    • Ljepota i Zdravlje
    • Zanimljivosti
  • Sve vijesti
    • Svijet
    • Pravoslavlje
    • Humanitarne akcije
    • Izdavaštvo
    • Zabava
    • Kultura
    • Intervju
    • Turizam
    • KNJIGA GODINE
    • Magazin
    • Ekonomija
    • Oglasi
    • Politika
    • Sport
    • Zabava
    • Nauka i tehnologija
    • Ostale teme
ASinfo Portal
  • Politika
  • Ekonomija
    • Privreda
    • Posao
  • Društvo
  • Sport
  • Kultura
  • Magazin
    • Muzika i Film
    • Ljubav i Moda
    • Poznati
    • Ljepota i Zdravlje
    • Zanimljivosti
  • Sve vijesti
    • Svijet
    • Pravoslavlje
    • Humanitarne akcije
    • Izdavaštvo
    • Zabava
    • Kultura
    • Intervju
    • Turizam
    • KNJIGA GODINE
    • Magazin
    • Ekonomija
    • Oglasi
    • Politika
    • Sport
    • Zabava
    • Nauka i tehnologija
    • Ostale teme
  • RSS

Politika

План „ЕУ-гославија“: Београд на челу региона, али да се Србија одрекне Косова и Русије

План „ЕУ-гославија“: Београд на челу региона, али да се Србија одрекне Косова и Русије
Dejan Spasojevic
26.11.2020.

26.11.2020. – 10:41

фото: Wikipedia

Бивши дипломата на Балкану и професор на Универзитету Кембриџ, Тимоти Лес каже да би регион Западног Балкана за време мандата председника САД Џозефа Бајдена могао да постане нови мултиетнички ентитет састављен од „шест држава“, уско повезан са ЕУ, на чијем би челу био Београд.

Лес каже да би регион за време администрације Бајдена могао да постане нека врста „ЕУ-гославије“.

“То неће бити баш нова Југославија, која је била производ свог времена, али чињенице на терену примораће Бајдена да се врати логици недавне прошлости и подржи стварање онога што ће бити инкарнација те прошлости у 21. веку – нове ЕУ-гославије”, пише Лес у ауторском тексту за „Опендемокраси“.

А зашто би на челу тог мултиетничког ентитета био Београд, Лес у тексту за тај британски политички сајт објашњава чињеницом да је Србија, пошто су европске интеграције из различитих разлога успорене, обновила своју позицију најистакнутије државе на Балкану, након појаве „снажног лидера“, који је окончао хаос из двехиљадитих, и периода структуралних реформи.

Такође, Лес истиче и да се Србија ангажовала на „проницљивом дипломатском маневрисању“, које јој је омогућило да искористи подршку сила које желе присуство на Балкану: Русије, Кине, Турске.

Управо то је, додаје, ојачало позицију Србије у односу на САД.

“Ако председник Бајден жели да остане веран америчком циљу успостављања неке врсте трајног мира на Балкану, који омогућава његов унутрашњи развој и спољну интеграцију са Западом, он мора радити у оквирима ове нове стварности”, додаје Лес.

Он оцењује да нема сумње да ће Бајденова администрација желети да откаже оно што је радио досадашњи председник Доналд Трамп, али да ће, суочена са ситуацијом на терену и новом реалношћу, морати да настави тамо где је стао њихов републикански претходник.

Један од елемената Трамповог приступа, који ће Бајден морати да сачува, како наводи Лес, јесте иницијатива да се успостави регионална економска зона на Западном Балкану, односно мини Шенген.

Бајденова администрација видеће, како каже Лес, да Србија подржава такву економску унију, као и друге државе западног Балкана, укључујући Албанију.

“Пројекат који Србији даје лидерску улогу на Балкану могао би да буде довољан да се Београд убеди да призна независност Косова…и да се уназаде његови односи са Русијом, Турском и Кином”, сматра Лес.

Стручњак са Кембриџа понавља да ће се сигурно неки у Бајденовом тиму успротивити идеји да се на било који начин ““награди““ Србија, али ће, како истиче, суочени са политичком реалношћу видети да је мало других опција.

Кључ у Бајденовом приступу, како оцењује Лес, биће пре свега интерес САД, а не процена тога ко би успостављањем економске уније на западном Балкану добио више или мање.

Оваквом политиком Бајденова администрација не само да ће наставити тамо где је стао Трамп, већ ће и оживети стратегију великих сила на Балкану у 20. веку, сматра Тимоти Лес.

Београд је и после Првог светског рата био престоница највеће нације на западном Балкану и природни политички центар, каже Лес и додаје да се ни ““сто година после, стратешка логика није много променила““.



Izvor

TAGOVInajnovijeалиБЕОГРАДДАЕУгославијаКосованаодрекнеПланрегионаРусијесеСрбијачелу
Komentariši ovaj članak
Politika
26.11.2020.
Dejan Spasojevic
TAGOVInajnovijeалиБЕОГРАДДАЕУгославијаКосованаодрекнеПланрегионаРусијесеСрбијачелу

More in Politika

SNSD-ova ekipa bilježi poraze na svim poljima

Дејан Спасојевић28.06.2022.
PROČITAJ

MIJATOVIĆ: DEMOS među četiri najznačajnije stranke u Srpskoj

Дејан Спасојевић27.06.2022.
PROČITAJ

Čubrilović: Proboj “Koridora” od istorijskog značaja za slobodu Srba i RS

Дејан Спасојевић26.06.2022.
PROČITAJ

Dodik: Oni iz opozicije koji razgovaraju sa Šmitom, uvažavaju nestanak Srpske

Дејан Спасојевић26.06.2022.
PROČITAJ

Tegeltija: BiH bi podržala “Otvoreni Balkan” da ga je predložio Zapad

Дејан Спасојевић25.06.2022.
PROČITAJ

Političari odlaskom u zapadne ambasade traže podršku za svoje fotelje, a ne pitaju zašto narod gladuje

Дејан Спасојевић25.06.2022.
PROČITAJ
Skroluj za još
Tap

REKLAMNI PROSTOR

ASoglas online izdanje

ASoglas Magazin decembarsko izdanje

Reklamni prostor

ASinfo Portal

ASinfo informativni portal

Glavni urednik : Dejan Spasojević

Adresa: Svetog Save 49, Zvornik

Kontakt: asoglas.oglasnik@gmail.com , 0038766211920 (VIBER)

Korisni linkovi

  • ASoglas
  • ASoglas Izdavaštvo
  • Štamparija
  • Marketing
  • Privacy Policy and GDPR

Copyright © 2014 ASinfo.

Лончар: Вакцина против коронавируса неће бити обавезна
На данашњи дан 1918: СЛАВНА Велика народна скупштина српског народа у Црној Гори – УЈЕДИЊЕЊЕ Црне Горе и Србије