Молитва
Теби се, Мајко, данас молим,
Док прилазим тихо и полако,
Икони светој и кораке бројим,
Теби предано срце, стеже се јако.
Молим за спас наше душе,
За сестру, пријатеља, брата,
Не дај да нам гнездо руше
И невера покуца на врата.
Не дозволи Света Мајко,
Да нам душа у неповрат оде,
Својим плаштом загрли нас јако,
Не дај да нам зла мисли воде.
Помози да сачувамо крсну славу,
Свето Тројство и три прста,
Не заборавимо оца Светог Саву,
Окупимо се око крста.
Не дај српско име, наше богатство,
Не дај ћирилицу, најлепше писмо,
Цар Душана што створи силно царство,
Не дај, постаћемо то што нисмо.
Сачувај, Мајко, манастире свете,
Нека у цркви гори воштаница,
Услиши молитве и ја сам твоје дете,
Нека брашно меље стара воденица.
Сачувај нам породицу и колач намењен деци,
Огњишта и вериге,
Уједињени победимо као наши преци,
Тако кажу црквене старе књиге.
Ипак, хвала ти, Богородице Мајко,
Што нам се наде не руше,
Знам да нас волиш јако,
Молимо за своје грешне душе.
Моли се, роде
На северу земље свете,
Живи Божје српско дете.
Отаџбину оно воли,
Богу се за све моли.
Моли се у свом храму,
Господу и патријарху Павлу.
Иза њега светли и сија,
Храм Светог Василија.
Озарено звуком звона,
На вратима храма је она…
Молитва – блага а јака реч,
Чека дете Василије већ.
Свети Василије чудотворац,
Богомајка и Отац.
Дозива те, о, мили роде!
Узимају ти и то мало слободе!
А твоја је душа мека,
Долазак Господа она чека.
Док моли за род свој,
Са југа птица пој.
Са Љевишке, Дечана и Зочишта,
Гореће и светлеће огњишта!
Бањске и Пећке Патријаршије,
Да никада туђе било није!
Како на југу, и на северу тако,
Бљештаће и пламсати јако!
На Камиљи светли и сија око крста,
Крстите се, децо, са три прста!
У име Оца, Сина и Духа,
Поред свеће, соли и круха.
Крсти се, српски роде,
И осети благодат слободе!
Чежња
Онамо на кривудавој граници,
Сивуњаво плаветнило пространог неба.
Чекај ме на прашњавој станици,
На оном перону где чекати треба.
Понеси поглед ишчекивања душа,
И чоколадно срце и један цвет,
Чврсто стегни и слушај,
На реверу осећаш читав свет.
Састаће се трептаји,
Додири посустати неће.
А када се срце притаји,
Стићи ће тренутак среће.
Челичном снагом стегни обруч,
Око узвишеног струка драге твоје.
Знаћеш да је баш ту кључ
Тајновите кутије за обоје
Анђела Чоловић, рођена 1995. у К. Митровици. Родно место Бело Брдо. Од малена јој се јавила љубав према нашем језику, култури и традицији. Прве стихове написала је са 10 година. Апсолвент је на Филозофском факултету, Одсек за Српски језик и књижевност. Српски језик је њена прва љубав, поред сликарства. Учесник је многих такмичења из области језика, као и литерарних и конкурса ликовних радова. У будућности планира објавити своју прву збирку поезије како би усрећила будуће генерације својим стиховима.
RSS