Захваљујући вакцинацији, која представља доказано средство за контролисање и елиминисање заразних болести које угрожавају живот, сваке године у свету спречи се појава између два и три милиона смртних случајева. Данас су доступне ефикасне и сигурне вакцине, а развијају се или се већ налазе на тржишту многа нова цепива од којих се много очекује. Имунизација се сматра једном од најуспешнијих и најисплативијих превентивних мера, јер особа која је вакцинисана постаје имуна или отпорна на инфекцију.
Како истиче др Жофија Пустаи, шефица Канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) у Србији, улога вакцина је да стимулишу имунски одговор како би заштитиле особу од инфекције или болести.
– У 21. веку свако дете има право да живи без болести које се могу превенирати вакцинама, али та обољења и даље представљају значајну претњу у европском региону СЗО. Због тога је јачање имунизације у свим земљама и даље једно од кључних питања – каже др Пустаи.
Висина колективног имунитета која је потребна да спречи епидемијско ширење болести зависи од типа узрока и начина његовог преноса. За неке болести које се изузетно лагано шире, као што је вирус малих богиња, овај ниво колективног имунитета треба да је изнад 94 одсто да би представљао баријеру за настанак епидемије, подсећа професор др Дарија Кисић Тепавчевић, епидемиолог и помоћник директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”. У том случају, уколико вирус дође у контакт са вакцинисаним особама, он се неће репродуковати и његова ће способност да изазове обољење слабити.
– У том смислу, „отпорни домаћин” не само да остаје здрав већ представља и баријеру за даље ширење заразних болести на осетљиву популацију. Ово јасно показује да вакцина има велики потенцијал да заштити не само вакцинисане већ и невакцинисане појединце. То је познато као колективни имунитет, који штити читаву популацију, укључујући и оне који нису вакцинисани од могућег оболевања – појашњава др Кисић Тепавчевић.
На питање због чега онда појединци имају бојазан од вакцина, наша саговорница одговара да страх од вакцина није ништа ново и да се сматра да је стар колико и сама вакцинација. Наиме, од самог почетка постављала су се питања сврхе имунизације и њене безбедности, не тако ретко праћене и кроз различите теорије завере. Ипак, велики успеси током деценија примене разних вакцина и милиони спасених живота демантовали су ове сумње.
– Међутим, и поред овако великог успеха имунизације и огромног технолошког напретка, 21. век се сусрео са новим потресима поверења у вакцинацију. Последњих година се све више истиче значај недовољног знања родитеља о вакцинама и имунизацији, као и недостатак поверења у имунизацију, што значајно утиче на ниво обухвата имунизацијом и колективни имунитет популације према одређеним заразним болестима – додаје др Кисић Тепавчевић.
Можда је одбијање вакцинације највидљивије у овом тренутку на примеру малих богиња јер је управо неповерење у вакцине резултирало већим оболевањем од ове болести, за коју се сматрало да је давно искорењена. Тако је 82.596 особа у 2018. години оболело од морбила у европском региону СЗО, што је највећи број случајева у периоду дужем од једне деценије. Др Жофија Пустаи подсећа да је вирус морбила изузетно заразан и да се лако шири, па су се тако морбиле прошириле у већем делу Европе, узрокујући рекордан број људи погођених болешћу у 2018. години у односу на претходне године, а уједно су биле узрок смрти 72 особе.
А каква је ситуација у Србији? До 2012. године обухват ММР вакцином (против малих богиња, заушки и рубеола) у Србији је био већи 95 одсто, а потом се континуирано смањивао у наредним годинама до 81 одсто (на рођењу), односно 91,1 одсто (у седмој години детета) у 2016. години. Током 2017. обухват ММР имунизацијом наставио да пада, да би крајем септембра исте године у већини округа био нешто изнад 70 одсто. У највећим градовима обухват је био најнижи: у Београду је износио свега 65,2 одсто, а у Нишу 69 одсто.
– Јасно је да су у том моменту настали идеални услови као што је низак степен колективног имунитета, који су омогућили лагано ширење вируса морбила и настанак епидемије. Почетком октобра 2017. године регистрован је први случај малих богиња и пријављена је епидемија. Закључно са фебруаром 2019. године регистровано је укупно 5.785 случајева морбила и 15 смртних исхода који се доводе у везу са овом инфекцијом – истиче др Кисић Тепавчевић.
Током трајања епидемије дошло је до пораста обухвата имунизацијом у 2018. години. Расположиви подаци о броју датих доза ММР вакцина указују да је у првих шест месеци 2018. године употребљено готово 22.000 доза више у односу на исти период претходне године, што је имало значајан допринос за контролу актуелне епидемије, али и за повећање колективног имунитета популације у будућности. Др Кисић Тепавчевић каже да се процењује да се у овом моменту ниво колективног имунитета приближава жељеној вредности од 95 одсто који може да нас штити од епидемије. Током ове године пријављена су два случаја оболевања од малих богиња.
Жофија Пустаи подсећа да је након недавне епидемије у Европи, више деце у региону је добило две дозе ММР вакцине на време, а покривеност првом дозом вакцине такође се благо повећала на 95 одсто. Међутим, она није оптимиста. Слика из 2018. јасно показује да темпо напретка у повећању стопе имунизације неће бити довољан да заустави ширење вируса.
– Иако подаци указују на изузетно високу покривеност имунизацијом, са друге стране имамо и рекордан број оних који су оболели или умрли. То значи да још постоје такозвани џепови са ниским обухватом вакцинације који нуде отворена врата за вирус. Садашња ситуација у Европи је забрињавајућа, јер потенцијал за нове болести и смртне исходе расте са повећањем броја случајева оболелих – закључила је наша саговорница.
Да би се спречиле епидемије и елиминисале морбиле, све земље морају да одржају високу покривеност вакцинацијом са две дозе ММР вакцине, као и да идентификују све „џепове” у својим популацијама, како би адекватно одговорили на њих. СЗО наставља да ради са земљама у региону на побољшању имунизације и система за надзор кроз изградњу капацитета и пружање смерница за осигурање да све групе становништва имају равноправан приступ услугама вакцинације, идентификовање пропуштених случајева за имунизацију у прошлости и како доћи до њих са вакцинама које су им потребне, осигурање да се здравствени радници вакцинишу како би се спречило преношење у здравственим установама, као и да они даље препоручују вакцинацију својим пацијентима, јачање поверења у вакцине и здравствене власти, сигуран приступ правовременом и приступачном снабдевању вакцинама, брже откривање и реаговање на епидемије и одговор на забринутост људи на било који здравствени догађај који би потенцијално могао бити повезан са сигурношћу вакцине.
RSS