Последње предсказивање страдања. Завјера Јудеја против Христа. Помазање у Витанији. Јудино издање. Пасхална вечера и Причешће. Молитва у Гетсиманији. Јудин љубац. Хватање Христа и вођење пред Кајафу и Синедрионом. Петрово одрицање и кајање.
(Зач. 107). 1. И када сврши Исус све ријечи ове, рече ученицима својима:
2. Знате да ће за два дана бити Пасха, и Син Човјечији биће предан да се разапне.
3. Тада се скупише првосвештеници и књижевници и старешине народа у двору првосвештеника по имену Кајафа;
4. И савјетоваше се како би Исуса на пријевару ухватили и убили.
5. И говораху: Али не о празнику, да се не би народ побунио.
(Зач. 108). 6. А кад Исус бјеше у Витанији у кући Симона губавога,
7. Приступи му жена са алавастровом посудом мириса скупоценога, и изли на главу његову када сеђаше за трпезом.
8. А кад ово видјеше ученици његови, негодоваше говорећи: Чему ова штета?
9. Јер се можеше овај мирис продати скупо и дати сиромасима.
10. А разумевши Исус рече им: Што ометате жену? Она учини добро дјело на мени.
11. Јер сиромахе имате свагда са собом, а мене немате свагда.
12. А она изливши мирис овај на тијело моје, учини то за мој погреб.
13. Заиста вам кажем: Где се год успроповиједа ово јеванђеље по свему свијету, каже се за спомен њен и ово што она учини.
14. Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариотски, отиде првосвештеницима,
15. И кажем: Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребрника.
16. И од тада тражише згодно вријеме да га изда.
17. А у први дан бесквасних хлебова, приступише ученици Исусу говорећи му: Где хоћеш да ти уготовимо да једеш Пасху?
18. А он рече: Идите у граду томе и томе, и кажите му: Учитељ каже: Вријеме је моје близу, код тебе ћу да учим Пасху са ученицима својим.
19. И ученици учинише како им заповеди Исус, и уготовише Пасху.
20. А кад би увече, седе за трпезу са Дванаесторицом ученика.
21. И док јеђаху рече им: Заиста вам кажем: један од вас издаће ме.
22. И ожалостивши се веома, поче му сваки од њих говорити: Да нисам ја, Господе?
23. А он одговара рече: Који умочи са много руку у здјелу тај ће ме издати.
24. Син Човјечији, дакле, иде као што је писано за њега; али тешко ономе човеку који изда Сина Човечијег; боље би му било да се није родио тај човек.
25. А Јуда, издајник његов, одговарајући рече: Да нисам ја, Учитељу? Рече му: Ти каза!
26. И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје.
27. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви;
28. Јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштања гријехова.
29. Кажем вам пак да од сада нећу пити овога рода виноградског до оног дана када ћу пити с вама новога у Царству Оца мога.
30. И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.
31. Тада им рече Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мени ову ноћ; јер у Писму стоји: Ударићу пастира, и овце стада разбјећи ће се.
32. А по васкрсењу своме отићи ћу пред вама у Галилеју.
33. А Петар одговоривши му рече: Ако се и сви саблазне о тебе, ја се нећу никада саблазнити.
34. Рече му Исус: Заиста ти кажем: Ноћас, прије него пијетао запјева, три пута ћеш ме одредити.
35. Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом! Тако рекоше и сви ученици.
36. Тада Исус долази са њима у место које се зове Гетсиманија, и рече ученицима: Сједите ту док ја одем тамо да се помолим Богу.
37. И узевши Петра и оба сина Зеведејева поче се жалити и туговати.
38. Тада им рече Исус: Жалосна је душа моја до смрти; остали овде и бдите са многим.
39. И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!
40. И дошавши ученицима наде их где спавају, и рече Петру: Зар не могу један час пробати са многим?
41. Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тијело слабо.
42. Опет и други пут отиде и помоли се говорећи: Оче мој, ако не може да ме мимоиђе ова чаша да је не пијем, нека буде воља твоја.
43. И дошавши наде их опет где спавају; јер им бијаху очи отежале.
44. И оставивши их, отиде опет те се трећи пут помоли говорећи оне исте ријечи.
45. Тада долази ученицима својим и рече им: Још спавате и почите! Ево се приближио час, и Син Човечији предаје се у руке грјешника.
46. Устаните, хајдемо! Ево, приближио се издајник мој.
47. И док он још тако говори, гле, Јуда, један од Дванаестице, долази, и са њим људи многи с ножевима и с кољем од првосвештеника и старијих народних.
48. А изданик његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам, онај је; држите њега.
49. И одмах приступивши Исусу рече: Здраво, Учитељу! И цјелива га.
50. А Исус му рече: Пријатељу, на то ли си дошао? Тада приступивши ставише руке на Исуса и ухватише га.
51. И гле, један од оних што бијаху са Исусом машивши се руком извади нож свој те удари слугу првосвештеникова, и одреза му ухо.
52. Тада му рече Исус: Врати нож свој на мјесто његово; јер сви који се маше за нож, од ножа ће погинути.
53. Или мислиш да не могу умолити сад Оца свога да ми пошаље више од дванаест легиона анђела?
54. Како би се, дакле, испунила Писма да овако треба да буде?
55. У тај час рече Исус људима: Као на разбојника изишли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, а сваки дан сам код вас сједио учећи у храму, и не прихватите ме.
56. А ово је све било да се испуни Писма пророчка. Тада га сви ученици оставише и побјегоше.
(Зач. 109). 57. А они што ухватише Исуса одведоше га првосвештенику Кајафи, где се књижевници и старешине сабраше.
58. А Петар иђаше за њим издалека до дворишта првосвештеникова и ушавши унутра седе са слугама да види свршетак.
59. А првосвештеници и старешине и сав Синедриона траже лажна сведочанства против Исуса да би га убили,
60. И не нађоше; и премда многи лажни сведоци долазе, не нађоше. Најпослије дође два лажна свештеника.
61. И рекоше: Он је рекао: Ја могу развалити храм Божији и за три дана саградити га.
62. И уставши првосвештеник ми рече: Зар ништа не одговара што ови против тебе сведоче?
63. А Исус ћуташе. И првосвештеник одговарајући му рече: Заклињем те живим Богом да нам кажеш јеси ли ти Христос, Син Божији?
64. Реци му Исус: Ти каза. Али ја вам кажем: од сада ћете видети Сина Човечијега где сједи с десне стране Силе и долази на облацима небеским.
65. Тада првосвештеник раздрије хаљине своје говоре: Хули на Бога! Шта нам више треба сведоци? Ево сада чусте хулу његову.
66. Шта мислите? А они одговарајући рекоше: Заслужио је мрт.
67. Тада му попљуваше лице и удараху га, а други га бијаху по образима.
68. Говорећи: Прореци нам, Христе, ко те удари?
69. А Петар сјеђаше наљу у дворишту, и приступи му једна слушања говорећи: И ти си био са Исусом Галилејцем.
70. А он се одрече пред свима говорећи: Не знам шта говориш.
71. И кад изиђе к вратима погледа га друга, и рече онима што бијаху ондје: И овај бјеше са Исусом Назарећанином.
72. И опет се одрече са заклетвом: Не знам тога човека.
73. А мало потом приступише они што стајаху и рекоше Петру: Ваистину и ти си од њих; јер те и говор твој издаје.
74. Тада се почиње преклињати и клети да не зна тога човека. И одмах запјева пијетао.
75. И опомену се Петар ријечи Исусове што му је рекао: Док пијетао не запјева, три пута ћеш ме одредити. И изишавши напоље плакаше горко.
27 Исус пред Пилатом. Јудино самоубство. Пуштање Вараве и суда Христа. Мучење и распеће. Хула Јудејаца. Смрт и погреб Христа. Стража на гробу.
(Зач. 110). 1. А кад би јутро, учинише вијеће сви првосвештеници и старешине народа против Исуса да га погубе.
2. И свезавши га одведоше, и предаше га Понтију Пилату, намјеснику.
(Зач. 111). 3. Тада видјевши Јуда, издајник његов, да га осудише, раскаја се, и врати тридесет сребрника првосвештеницима и старјешинама.
4. Говорећи: Сагријеших што издадох крв невину. А они рекоше: Шта ми маримо за то? Ти ћеш видети.
5. И бацивши сребрнике у храму, изиђе, и отиде те се обеси.
6. А првосвећеници, узевши сребрнике, рекоше: Не ваља их метнути у храмовну ризницу, јер су цијена за крв.
7. Него се договори те купи за њих лончареву њиву за гробље странцима.
8. Зато сета њива и прозива Крвна њива до данас.
9. Тада се испуни што је приказано преко пророка Јеремије који говори: И узети тридесет сребрника, цијену цијењеног, кога су цијењени синови Израелови;
10. И дадоше их за њиву лончареву, као што ми је рекао Господ.
11. А Исус стаде пред намјесником, и пита га намјесник говорећи: Јеси ли ти цар јудејски? А Исус му рече: Ти кажеш.
12. И кад га тужаху првосвештеници и старешине, ништа не одговори.
13. Тада му рече Пилат: Зар не чујеш колико против тебе свједоче?
14. И не одговори му ни на једну ријеч, тако да се намјесник дивљаше веома.
15. А о Празнику бијаше обичај у намјесника да народу пусти по једнога сужња кога они хоће.
16. А тада имаху познатог сужња по имену Вараву.
17. И када се сабраше, рече им Пилат: Кога хоћете да вам пустим? Вараву или Исуса названога Христа?
18. Јер знаше да су га из зависити предали.
19. А када сеђаше у суду, поручи му жена његова говорећи: Не мијешај се ти ништа у суду тога праведника, јер данас у сну много пострадах због њега.
20. А првосвештеници и старешине наговорише народ да иште Вараву, а Исуса да погубе.
21. А намјесник одговарајући им рече: Кога хоћете од ове двојице да вам пустим? А они рекоше: Вараву.
22. Рече им Пилат: Шта да чиним са Исусом названим Христом? Рекоше му сви: Да се разапне!
23. Намјесник пак рече: А какво је зло учинио? А они из гласа повикаше говорећи: Да се разапне!
24. А кад види Пилат да ништа не помаже, него још веча буна бива, узе воду те уми руке пред народом говорећи: Ја сам невин у крви овога праведника; ви ћете видети.
25. И одговарајући сав народ рече: Крв његова на нас и на дјецу нашу!
26. Тада им пусти Вараву, а Исуса, шибавши, предаде да се разапне.
(Зач. 112). 27. Тада војници намјесникови ушеше Исуса у судницу и скупише на њега сву чету војника.
28. И свукавши га, обукоше му пурпурни огртач.
29. И оплетавши вијенац од трња, метнуше му на главу, и дадоше му трску у десницу; и клекнувши на кољена пред њим, ругаху му се говорећи: Здраво, царе јудејски!
30. И пљунувши на њега, узеше трску и бише га по глави.
31. И кад му се наругаше, свукоше с њега огртач, и обукоше га у хаљине његове, и поведоше да га разапну.
32. И излазећи нађоше човека из Кирине по имену Симона и натјераше га да му понесе крст.
(Зач. 113). 33. И дошавши на мјесто које се зове Голгота, то јест: Мјесто лобање,
34. Дадоше му да пије оцат помијешан са жучи, и окусивши не хтје да пије.
35. А кад га разапеше, раздијелише хаљине његове бацивши коцку.
36. И сјеђаху ондје те га чуваху.
37. И ставише му изнад главе кривицу његову написану: Ово је Исус цар јудејски.
38. Тада распеше с њим два разбојника, једнога с десне и једнога с лијеве стране.
39. А који пролажеху хуљаху на њега машући главама својима.
40. И говорећи: Ти који храм развијаш и за три дана саграђујеш, спаси сам себе; ако си Син Божији, сиђи са крста!
41. А тако и првосвештеници са књижевницима, старјешинама и фарисејима подсмијевајући се говораху:
42. Друге спасе а себе не може да спасе. Ако је цар Израелев, нека сиђе сад с крста, па ћемо веровати у њега.
43. Уздао се у Бога, нека га избави сад, ако му је по вољи; јер говораше: Ја сам Син Божији.
44. Тако исто и разбојници распети с њим ругаху му се.
45. А од шестога часа би тамо по својој земљи до часа деветога.
46. А око деветога часа, повик Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јесте: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?
47. А неки од оних што стајаху ондје чувши то говораху: Овај зове Илију.
48. И одмах отрча један од њих те узе сунђер, и напуни окта, па натаче на трску, те га појаше.
49. А остали говораху: Остави да видимо хоће ли доћи Илија да га избави.
50. А Исус опет повика из свега гласа, и испусти дух.
51. И гле, завјеса храма раздрије се на двоје, од горњег краја доњег; и земља се потресе, и камење се распада;
52. И гробови се отворише, и устадоше многа тијела светих који су помрли;
53. И изишавши из гробова по васкрсењу његовом, уђоше у свети град и показаше се многима.
54. А капетан и који с њим чуваху Исуса, видјевши да се земља тресе и шта би, уплашише се врло говорећи: Заиста овај бијаше Син Божији.
55. И ондје бијаху и гледаху издалека многе жене које су ишле за Исусом из Галилеје и служиле му,
56. Међу којима бијаше Марија Магдалина и Марша, мати Јаковљева и Јосијина, и мати синова Зеведејевих.
57. А кад би вечерас, дошао човек богат из Ариматеја, по имену Јосиф, који је такође био ученик Исусов.
58. Овај приступивши Пилату замоли за тијело Исусово. Тад Пилат заповеди да му даду тијело.
59. И узевши Јосиф тјело зави га у платно чисто.
60. И стави га у свој нови гроб што је био исјекао у камену; и наваливши велики камен на врата од гроба, отиде.
61. А ондје бјеше Марија Магдалина и друга Марија, које сједаху према гробу.
(Зач. 114). 62. Сутрадан пак по петку сабраше се првосвештеници и фарисеји код Пилата.
63. Говорећи: Господару, сјетимо се да онај варалица каза још за живот: Послије три дана устаћу.
64. Зато заповеди да се утврди гроб до трећег дана да не дође како ученици његову ноћ, да га не украду и не кажу народу: Устаде из мртвих; и биће посљедња превара гора од прве.
65. Рече им Пилат: Имате стражу, идите те утврдите како знате.
66. А они отишавши утврдише гроб са стражом и запечатише камен.
RSS