ПРЕДАВАЊУ БРИГА ГОСПОДУ
Господ тражи од нас да будемо мирни и тихи без икаквих мисли, срце да буде у тишини. Свети Оци кажу да ум сводимо у срцу, тамо нека он почива али без икаквих мисли без икакве представе и онда му дајмо запослење јер он је стално у покрету, тражи запослење. Дајмо онда молитви име спаситељево, Исусово име. Призови га стално у помоћ јер Он је стално ту и да стално има везе са Њим и онда знајући да је Господ наш једини носач свих брига, свих тешкоћа, свих секирација, свих слабости, немоћи физичке и психичке. Он је носач, тај који може да поднесе јер је моћан силан и свемогућ. Све наше слабости и немоћи, и наших ближњих, које смо такорећи сами натоварили на себе да их мислено носимо, треба да предамо Господу и да олакшамо. Да предамо у молитви. Зато је молитва, да се сјединимо са Господом и да се не бринемо за сутра. А ми се много бринемо и не само за сутра него још у даље и тако оптерећујемо себе. Ми смо разумна бића за једнодневно оптерећење а ми много више оптерећујемо себе и зато и страдамо, зато се и мучимо. Нећемо да слушамо. Нисмо послушни.
RSS