ЗВОРНИК, 14. АПРИЛА /СРНА/ – У Зворнику је вечерас представљена књига “Ничији војници”, са поднасловом “У сарајевском паклу 1992. године” аутора Жељка Пантелића који је у том паклу заробљен и извођен на стријељање, али је пуким случајем преживио.
Пантелић је рекао да је књига “Ничији војници” настала као одговор на муслиманске лажи које се већ 30 година преносе о догађајима у априлу и почетком маја 1992. године, као и о 65. заштитном моторизованом пуку у којем је био активни војник са чином поручника.
“Идеја о настанку књиге родила се када сам послије 21 годину први пут отишао на комеморацију у сарајевску улицу Добровољачка гдје сам са осталим присутнима доживио провокације и увреде које су нам упућивали муслимани који нам нису дали да прислужимо свијеће на мјесту страдања српских војника”, рекао је Срни Пантелић.
Истичући да је тог тренутак одлучио да напише књигу, он навео да је истраживање и писање трајало седам година зато што није писац по вокацији, па је било веома тешко пронаћи документацију и учеснике тих дешавања, што је трајало све до прошле године када је књига завршена.
“Захваљујући Центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске добио сам документацију о `случају Добровољачка`, па су изјаве неких учесника тих догађаја први пут објављене у књизи”, рекао је Пантелић и додао да је књига у којој су до сада најдетаљније описани злочини које су муслимани починили у Добровољачкој, по томе специфична.
Он каже да се књига издваја од осталих и по томе што је дијелом историографска, а дијелом аутобиографска из угла некога ко је био у првим борбеним редовима.
Пантелић је истакао да је основна порука књиге “Ничији војници” да Срби треба да се држе своје истине и не треба да се обазиру на “истину” коју шире муслимани, јер су истина и аргументи у рукама српског народа.
“Књига је написана као неки подсјетник за културу сјећања како се не би заборавили ти младићи који су били на одслужењу војног рока /у ЈНА/, а који су побијени у Добровољачкој улици”, рекао је Пантелић.
Он је истакао да је најбитније да се зна разлика између појмова “улица Добровољачка” и “случај Добровољачка”.
“`Улица Добровољачка` подразумијева само 3. мај, а `случај Добровољачка` подразумијева сва убиства која су почињена од 20. априла, односно од убиства војника у кафићу у сарајевском насељу Бистрик када су играли билијар, затим убиства која су се десила 2. и 3. маја, па све до 23. маја 1992. године када је убијен посљедњи старјешина у сарајевској Касарни `Маршал Тито`”, рекао је Пантелић.
Пантелић је рањен 2. маја 1992. године приликом напада муслимана на Команду Друге војне области, а заробљен 3. маја кад је колона излазила из Добровољачке улице када је физички малтретиран и вођен на стријељање, али је приликом размјене 4. маја, како каже, некако успио да се докопа Лукавице. Пантелић је сада у пензији у чину мајора.
Генерал Војске Републике Српске Винко Пандуревић рекао је да је доста знао о догађајима из Добровољачке улице који се помињу у књизи, али да они изгледају много стравичније него што му је било познато.
“Мислим да се Пантелић из прве руке, као учесник страдања и свједок, овом књигом одужио својим колегама саборцима, одужио дуг и према нашој историји, јер је изнио истину и чињенице”, нагласио је Пандуревић.
Он је истакао да је књига једна врста оптужнице за супротну страну, да је отрежњујућа и да има неуобичајен сугестиван назив “Ничији војници”.
“Бити ничији је најгоре, немати узвраћену љубав и не припадати никоме је тешко, а војнику је то поготово тешко, јер војник увијек припада неком, припада држави, ради за државу”, рекао је Пандуревић.
Он сматра да је ова књига показала период почетка рата и несналажење високих официра ЈНА који су били сувише дубоко у титоистичком “братству и јединству” које је било искрено са српске стране, али не и од стране других.
СРНА
Foto: ASinfo.Info
RSS