ПРЕСЛИЦА
Испод сваког цријепа
Била је најмање
Једна кућица стршљена
Ђед би лијепио
Напукло прозорче
Како не би улазили
Ал’ није мука знао
Да отров нема врата
И кад се једном усели
Живи као подстанар на свом
Плакала сам
Кад га је ујео за главу
Али више ме је бољела
Она оштрица вретена
На коју се бака
Знала убости
Док би прела вуну
Да оплете
Чарапе или пуловер
Кад зиме зађу с јесени
А ево
Сад ће ко зна који
Децембар по реду
Како се не пењем на таван
Да ме не би убола
Студен у ногама
Јелена Андрић
RSS