ПРИПАЗИ
Не истражуј тајну Дрине,
можеш пасти у дубине бола нечијег,
а шта ће ти та истина,
цео живот да те пече.
Зато пусти стару даму,
драме реку,
нека бурним током тече,
навикла је кривудава а не крива,
да подсећа шта осећа.
ТРАЖЕЊА
Ако песнике будеш тражила,
наћи ћеш их између судбина,
јаука,
остану такви у времену.
Тако они дугове своје ,
стиховима враћају.
АМНЕЗИЈА
Не сећам се кад сам стајао на обали реке далеке,
не памтим где сам слушао возове који пролазе,
старицу која би ме срцем гледала нисам упамтио,
убили су је пре свитања.
Не желим да се сећам,
нека се сећају сви они што ми пресекоше путеве,
у нека нормалнија сутра.
ЖЕНИДБА
Слон Фил одлучи да се жени,
пронађе жену као бомбону,
твиги слоницу,
од њега лакшу за целу тону.
Са мужем Филом,
доби сина,
незграпног хода и без стила,
личио је на Филфила.
Добио је његово име,
кад је стасао,постао велики слон,
упита мајку слоницу Милу,
што доби име по филфилу?
Филфил је био поклон слон,
отац је хтео да и ти будеш као он,
одеш у Травник, готова ствар,
великом Везиру постанеш дар.
Није знао да Везира нема, да не постоје,
слонови данас имају страшних проблема,
из Африке одлазе без дилема,
бити велики у овом вакту, па боље да те нема.
ГРАДОВИ
Смештено у красу белина, Ливно заноси каменом лепотом.
Познато по хоровима какве Босна није познавала, забележено као место где странци не требају певати јер је најблаже речено неукусно.
Овај ушушкани градић је пронашао своју истину на ширинама крашког поља. Камен је декор овог града и светлост. Кише падају и пропадају, ветрови се радују, снегови плаше да југо не пронађе решеност да свуче ледену хаљину и не открије поново онај вечити камен, јер све може нестати камен остаје.
Ливно је као поезија овековечено собом.
Живи у каменом колориту и у светлости које има највише и свугде а није претерана.
Андреја Ђ. Врањеш.
RSS