
ПСАЛАМ ГОСПОДУ
На њиви посној вјечно се надам,
теглећи браздом камено рало.
Повијен плужим и сломљен падам,
живот ми граби и ово мало!
Вјетрови ломе, односе кише,
све што ми рука на жуљу створи.
На челу мука у зноју њише,
ситан пред Богом молитву творим!
Господе, погледај својим оком,
у свевид зјене грешна ме стави!
Над јамом мрачном и предубоком
дигни ме вјером-знаком се јави,
да спознам трпњу због које страдам,
услиши, Господе, да собом владам!
Аћим Тодоровић
RSS