ПУТИН О ИСКЉУЧИВАЊУ РУСА ИЗ ГРУПЕ АУТОХТОНИХ НАРОДА УКРАЈИНЕ: Тако нешто су радили нацисти

ПУТИН О ИСКЉУЧИВАЊУ РУСА ИЗ ГРУПЕ АУТОХТОНИХ НАРОДА УКРАЈИНЕ: Тако нешто су радили нацисти

09.06.2021. – 21:12

Руски председник Владимир Путин изјавио је да негативно гледа на идеју председника Украјине Владимира Зеленског о томе да Руси буду искључени са листе аутохтоних народа у тој земљи. Подела народа коју прави Украјина на аутохтоне и неаутохтоне подсећа на нацистичку Немачку, рекао је руски председник.

„Подела на аутохтоне, категорије људи првог, другог реда и друго – то апсолутно подсећа на теорију и праксу нацистичке Немачке“, рекао је Путин.

Подсетимо, Зеленски је у другој половини маја поднео парламенту нацрт закона према којем Руси нису нису обухваћени листом аутохтоних народа Украјине.

У интервјуу за ТВ „Русија 24“ на питање како се односи према томе, Путин је одговорио: „Наравно, негативно. Како је могуће другачије се односити према томе.“

Тај потез Кијева је снажан, озбиљан ударац за руски народ у целини, оценио је Путин.

„Наравно да нам није свеједно“, рекао је у он у емисији „Москва. Кремљ. Путин“ и додао да је апсолутно неприхватљиво делити народе на аутохтоне и на оне који то нису. То, према његовим речима, није у складу с нормама међународног хуманитарног права.

Рекао је и да је погрешно говорити о Русија као неаутохтоном народу.

„Говорити о Русима као о неаутохтоном народу је једноставно некоректно, смешно и глупо. То апсолутно није у складу са историјом“, рекао је руски председник.

Шеф руске државе сматра да нико не жели да буде у групи људи другог реда и ова подела може да доведе до тога да грађани Украјине почну да напуштају земљу.

„Нико не жели да буде грађанин другог реда, не говорим о дискриминацији по језику и другим елементима нормалног живота, али то ће довести до тога да стотине хиљада, а можда и милиони буду принуђени да или напусте земљу, не желећи да буду грађани другог реда, или да почну да се другачије изјашњавају“, рекао је Путин.

Додао је и да се треба присетити како је настала Украјина као држава.

Како је рекао, то је творевина совјетског периода, када су бољшевици, организујући Совјетски Савез, оформили републике, укључујући Украјину. Процес уједињавања те територије са Русијом почео још 1654. године и тада су људи који су живели на тим територијама сматрали и називали себе Русима и православцима. Све то се, додао је, налази у званичним документима, у архивама.

„Они су сами о себи писали као Русима и православцима“, рекао је руски председник.

Најавио је да би можда могао да напише ауторски текст на ту тему, баш као што је био случај са темом почетка Другог светског рата.

Бројни проблеми у билатералним односима Русије и Украјине

Према Путиновим речима, Русија и Украјина имају толико проблема у билатералним односима да о томе треба да се разговара.

„Постоје глобална питања. Сматрамо да сваки учесник на међународној сцени има право да разматрају таква питања, па и Украјина. Али, пре свега треба решавати проблематична питања у билатералним односима“, рекао је он.

Путин каже да он и Зеленски, као лидери суседних држава, имају о чему да разговарају.

„Увек има о чему да се разговара, суседи смо“, рекао је Путин.

Путин: Дијалог Кијева и Донбаса није мој хир

Руски председник је рекао и да неопходност дијалога Кијева и Донбаса није његов хир, да постоје одговарајући споразуми, али да руско руководство не показује жељу да испуни Минске споразуме.

„Што се тиче Донбаса и кијевских власти – то није наш, мој, хир да Кијев разговара са људима из Донбаса. тако је предвиђено Минским споразумима и на њима су потписи непризнатих република ЛНР, ДНР. Стоје потписи. Штавише, тадашњи председник Украјине Петро Порошенко инсистирао је на томе да своје потписе ставе лидери те две републике. Они су то од нас тражили. Представници Донбаса то нису хтели да ураде, морали смо с њима доста да радимо, убедили смо их да је то сврсисходно, да то треба урадити. А сада кијевске власти не желе с њима да разговарају“, рекао је Путин.

Подсетимо, украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.

Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.

rs.sputniknews.com