РИЈЕЧ, ДВИЈЕ О ПОСТУ – Ђакон Бојан Крстановић

Драга браћо, драги пријатељи, пост није циљ него средство. Нажалост, многи то не схватају. Сви смо у фазону: ево га пост, дај да то одрадимо, да се стиснемо, издржимо и кад испостимо то је то, успјели смо, одрадили… Ма не! Није поента у томе да испостимо. Пост је оруђе (или још боље, оружје).

Ево симболично, пост је мотика. Није циљ имати мотику него имати окопану њиву. Узмеш мотику и окопаш.

Тако и са постом. Није циљ издржати пост него употребити тај пост за много веће ствари.

Циљ је да се свакодневно поправљамо, да умртвљујемо своје страсти и лоше навике, да напредујемо у врлинама, да будемо добри ближњима, да волимо све, да волимо Бога и да (што је најважније) задобијемо Царство Небеско. Е за овај циљ су нам потребни пост и молитва.

Пост нас учи да укротимо тијело, да обуздамо вољу, да се научимо уздржању, да не робујемо похотама али и да живимо здраво.

Значи, пост је помоћно средство да будемо бољи и себи и другима и Богу.

Треба да будемо добри и да напредујемо у свему и треба да постимо јер нам пост помаже да остваримо те више циљеве.

Наравно, поред поста ту је и молитва, изнад свега Света Литургија, исповијест и Причешће.

Немојте да сте слабићи. Зар је толики проблем постити? Зар је толико тешко са нездравог прећи на здраво? Зар је толико тешко обуздати бијесно тијело које кроз исхрану срља у сопствену пропаст?

Што је више молитве и поста то је мање болести и трагедија.

Ђакон Бојан Крстановић