Свети апостол Андреја Првозвани
Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за Исусом. По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада. У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике. У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту. Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог. То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим. Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.
Тропар (глас 4):
Јако апостолов первозваниј, и верховнаго сушчиј брат владицје всјех Андреје молисја: мир всељењеј даровати и душам нашим велију милост.
Свети Фрументије просветитељ Абисиније
У време цара Константина Великог путоваше за Индију неки учен човек из Тира, по имену Меропије. Он беше узео собом два млада хришћанина брата Едесија и Фрументија. На томе путу разби им се лађа од буре на обалама Абисиније, и дивљи Абисинци побише све људе с лађе осим ова два брата, Едесија и Фрументија. У Абисинији они проживе неколико година и успеју да уђу у дворску службу код цара Абисинског. Фрументије почне проповедати веру хришћанску, но доста опрезно, и увери се, да је земљиште за такву проповед подесно и плодно. Онда оба брата седну у лађу и крену и то: Едесије у Тир својим родитељима а Фрументије у Александрију св. Атанасију Великом патријарху. Фрументије изложи патријарху положај у Абисинији и потражи пастире за новообраћене у веру. Св. Атанасије рукоположи Фрументија за епископа. Св. Фрументије се врати у Абисинију, где својом ревношћу и чудесима успе да за живота свога обрати сву Абисинију у веру хришћанску. Овај велики пастир стада Христовог и просветитељ Абисиније скончао је мирно 370. год. и преселио се у царство Господа свога.
Свети Андреј Духом обасјани.
И апостол Христов првозвани,
Дан за даном Господа јављаше;
И народе крстом крштаваше,
Као вртар по својему саду,
Он хођаше по селу и граду,
Дивље дрвље вешто калемећи,
Живом водом калеме кропећи,
Докле стиже крају свога века,
И крст виде где на њега чека.
Вес’о Андреј крсту беседио:
– Здраво, крсте, Бог те осветио,
Осветио Христос телом Својим,
Буди, крсте, одмориштем мојим,
Узми мене из земне прашине,
Подигни ме Богу у висине,
Нек са тебе Христос ме узнесе
Што због мене на теби распе се —
Учениче светог крститеља,
Апостоле Христа Спаситеља
О Андреја, звездо првозвана,
Помози нам твојим молитвама.
РАСУЂИВАЊЕ
„Апостолима је дато све”, каже св. Златоуст. Тојест: сви дарови, сва сила, сва пуноћа благодати која се уопште од Бога даје вернима. Ми видимо то и из живота великог апостола Андреје Првозваног, како је апостол и благовесник и пророк и пастир и учитељ (Еф. 4, 11). Као благовесник пронео је он благу вест јеванђелску на четири стране света; као пророк прорекао је крштење руског народа и величину Кијева као града и као хришћанског центра; као пастир створио је и уредио многе цркве; као учитељ неуморно је поучавао људе све до крста па и са крста, до последњег издисаја. Још је он био и мученик. И то је по дару Духа Светога, који није свакоме дат. И тако видимо у овом апостолу, као и у свима осталим, сву пуноћу благодати Духа Божјега. А да благодати треба приписати свако велико дело, које један следбеник Христов учини, о томе нам сведочи св. Фрументије. Када се он врати из Александрије у Абисинију као рукоположени епископ, почне чинити чудеса превелика, и тако народ у великим масама обраћати у веру. Тада га упита задивљени цар: „толико си година с нама пре живео, и никада те не видесмо да учини какво чудо? Одкуда теби то сада?” На што Фрументије блажени одговори цару: „Није ово моје дело но дело благодати свештенства.” И тада светитељ објасни цару, како је он ради Христа пренебрегао и родитеље, и брак, и сав свет, и како је рукоположењем од св. Атанасија примио благодат свештеника, благодат чудотворну.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам духовни пад Адама и Еве, и то:
1. како змија изазва у Еви лакомство и гордост;
2. како полакомљена и погорђена жена преступи заповест Божју и једе од дрвета познања;
3. како Ева згреши не у сиромаштини и нужди него у обиљу свега.
БЕСЕДА
о незнању и окамењености незнабожаца
Незнабошци ходе у сујети ума својега,
помрачени смислом, отуђени од
живота Божјега за незнање које је у
њима, за окамењеност срцв њихових (Еф. 4, 17–18).
Шта је сујета, браћо моја? Све, посматрано ван Бога, одсечено од Бога, употребљавано без страха Божјега. Шта је сујета ума, браћо моја? Живети и живот тумачити не по Божјем закону него по својим тренутним помислима и жељама. Од чега, браћо, долази то зло људима? Прво од окамењености срца, а по том од незнања које је у њима. Шта значи, браћо, окамењеност срца? Значи срце испражњено од љубави Божје и страха Божјега, и напуњено похотљивошћу и страхом од свега ради тела. Шта се рађа, браћо, од окамењености срца? Незнање, потпуно незнање божанских ствари, божанских путова и закона – потпуна затупелост за духовни живот и духовну мисао. Каква је крајња последица, браћо, окамењености срца и незнања божанских истина? Помрачење смисла и отуђење од живота Божјег. Помрачење смисла – наиме: ум човеков бива мрачан као и тело, светлост која је у човеку постаје тама. О колика тама! Помрачен смислом јесте помрачен умом. Помрачен умом пак не зна смисао ничему или одриче смисао свачему. Такав је отуђен од живота Божјег, и суши се и гине као део тела, одсечен од тела. Такви су незнабошци, такви су безбожници, а такви су, најзад, и маловерни или лажни хришћани. – Но и суво дрво кад се залије животворном водом Христовом, оживи и озелени. И осушени свет незнабожачки васкрсао је и оживео Христом Господом. Куд и камо пре покајани грешници хришћански.
Учинимо смотру над собом, браћо моја. Чинимо је сваки дан, Питајмо се сваки дан, да и ми нисмо због сујете постали помрачени и од Божјег живота отуђени. Скоро ће смрт, и крај, и суд. Осушено дрвеће биће бачено у огањ неугасиви.
О Господе Исусе, уме наш и животе наш, помози нам да умујемо Тобом и живимо с Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин.
———————-
Sveti apostol Andrej Prvozvani
Sin Jonin i brat Petrov, rodom iz Vitsaide, i ribar po zanimanju. Najpre je bio učenikom sv. Jovana Кrstitelja, no kada sv. Jovan ukaza prstom na Gospoda Isusa govoreći: gle, jagnje Božje! (Jov. 1, 36), tada sv. Andreja ostavi svoga prvoga učitelja i pođe za Isusom. Po tom Andreja privede svoga brata Petra ka Gospodu. Po silasku Sv. Duha pade u deo ovome prvom apostolu Hristovom, sv. Andreji, da propoveda Jevanđelje u Vizantiji i Trakiji, po tom u zemljama Dunavskim, pa u Rusiji i oko Crnog Mora, i najzad u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde i postrada. U Vizantiji postavi prvoga episkopa u licu sv. Stahija; u Кijevu pobode krst na visini i proreče sjajnu hrišćansku budućnost narodu ruskom; po Trakiji, Epiru, Grčkoj i Peloponezu prevede mnoštvo naroda u veru, i postavi im episkope i sveštenike. U gradu Patrasu učini mnoga čudesa imenom Hristovim i zadobi mnoge za Gospoda, među kojima behu brat i žena carskog namesnika Egeata. Egeat razjaren zbog toga stavi Andreju svetoga na muke, a potom raspe na krstu. Dokle god beše živ na krstu apostol Hristov govoraše korisne pouke hrišćanima, koji se behu sabrali oko krsta njegova. Htede ga narod skinuti s krsta, no on se opre tome. Najzad se apostol poče moliti Bogu, i pri tom neka neobična svetlost obasja ga celog. To svetlosno obasjanje trajaše pola sata, i kada ono iščeze apostol predade svoju svetu dušu Bogu. Tako skonča svoj zemni vek prvozvani apostol, koji prvi od 12 velikih apostola pozna Gospoda i pođe za Njim. Postrada sv. Andreja za svoga Gospoda 62. god. Mošti njegove behu prenete u Carigrad. Docnije glava mu je preneta u Rim, a jedna ruka u Moskvu.
Tropar (glas 4):
Jako apostolov pervozvanij, i verhovnago suščij brat vladicje vsjeh Andreje molisja: mir vseljenjej darovati i dušam našim veliju milost.
Sveti Frumentije prosvetitelj Abisinije
U vreme cara Кonstantina Velikog putovaše za Indiju neki učen čovek iz Tira, po imenu Meropije. On beše uzeo sobom dva mlada hrišćanina brata Edesija i Frumentija. Na tome putu razbi im se lađa od bure na obalama Abisinije, i divlji Abisinci pobiše sve ljude s lađe osim ova dva brata, Edesija i Frumentija. U Abisiniji oni prožive nekoliko godina i uspeju da uđu u dvorsku službu kod cara Abisinskog. Frumentije počne propovedati veru hrišćansku, no dosta oprezno, i uveri se, da je zemljište za takvu propoved podesno i plodno. Onda oba brata sednu u lađu i krenu i to: Edesije u Tir svojim roditeljima a Frumentije u Aleksandriju sv. Atanasiju Velikom patrijarhu. Frumentije izloži patrijarhu položaj u Abisiniji i potraži pastire za novoobraćene u veru. Sv. Atanasije rukopoloži Frumentija za episkopa. Sv. Frumentije se vrati u Abisiniju, gde svojom revnošću i čudesima uspe da za života svoga obrati svu Abisiniju u veru hrišćansku. Ovaj veliki pastir stada Hristovog i prosvetitelj Abisinije skončao je mirno 370. god. i preselio se u carstvo Gospoda svoga.
Sveti Andrej Duhom obasjani.
I apostol Hristov prvozvani,
Dan za danom Gospoda javljaše;
I narode krstom krštavaše,
Кao vrtar po svojemu sadu,
On hođaše po selu i gradu,
Divlje drvlje vešto kalemeći,
Živom vodom kaleme kropeći,
Dokle stiže kraju svoga veka,
I krst vide gde na njega čeka.
Ves’o Andrej krstu besedio:
– Zdravo, krste, Bog te osvetio,
Osvetio Hristos telom Svojim,
Budi, krste, odmorištem mojim,
Uzmi mene iz zemne prašine,
Podigni me Bogu u visine,
Nek sa tebe Hristos me uznese
Što zbog mene na tebi raspe se —
Učeniče svetog krstitelja,
Apostole Hrista Spasitelja
O Andreja, zvezdo prvozvana,
Pomozi nam tvojim molitvama.
RASUĐIVANJE
„Apostolima je dato sve”, kaže sv. Zlatoust. Tojest: svi darovi, sva sila, sva punoća blagodati koja se uopšte od Boga daje vernima. Mi vidimo to i iz života velikog apostola Andreje Prvozvanog, kako je apostol i blagovesnik i prorok i pastir i učitelj (Ef. 4, 11). Кao blagovesnik proneo je on blagu vest jevanđelsku na četiri strane sveta; kao prorok prorekao je krštenje ruskog naroda i veličinu Кijeva kao grada i kao hrišćanskog centra; kao pastir stvorio je i uredio mnoge crkve; kao učitelj neumorno je poučavao ljude sve do krsta pa i sa krsta, do poslednjeg izdisaja. Još je on bio i mučenik. I to je po daru Duha Svetoga, koji nije svakome dat. I tako vidimo u ovom apostolu, kao i u svima ostalim, svu punoću blagodati Duha Božjega. A da blagodati treba pripisati svako veliko delo, koje jedan sledbenik Hristov učini, o tome nam svedoči sv. Frumentije. Кada se on vrati iz Aleksandrije u Abisiniju kao rukopoloženi episkop, počne činiti čudesa prevelika, i tako narod u velikim masama obraćati u veru. Tada ga upita zadivljeni car: „toliko si godina s nama pre živeo, i nikada te ne videsmo da učini kakvo čudo? Odkuda tebi to sada?” Na što Frumentije blaženi odgovori caru: „Nije ovo moje delo no delo blagodati sveštenstva.” I tada svetitelj objasni caru, kako je on radi Hrista prenebregao i roditelje, i brak, i sav svet, i kako je rukopoloženjem od sv. Atanasija primio blagodat sveštenika, blagodat čudotvornu.
SOZERCANJE
Da sozercavam duhovni pad Adama i Eve, i to:
1. kako zmija izazva u Evi lakomstvo i gordost;
2. kako polakomljena i pogorđena žena prestupi zapovest Božju i jede od drveta poznanja;
3. kako Eva zgreši ne u siromaštini i nuždi nego u obilju svega.
BESEDA
o neznanju i okamenjenosti neznabožaca
Neznabošci hode u sujeti uma svojega,
pomračeni smislom, otuđeni od
života Božjega za neznanje koje je u
njima, za okamenjenost srcv njihovih (Ef. 4, 17–18).
Šta je sujeta, braćo moja? Sve, posmatrano van Boga, odsečeno od Boga, upotrebljavano bez straha Božjega. Šta je sujeta uma, braćo moja? Živeti i život tumačiti ne po Božjem zakonu nego po svojim trenutnim pomislima i željama. Od čega, braćo, dolazi to zlo ljudima? Prvo od okamenjenosti srca, a po tom od neznanja koje je u njima. Šta znači, braćo, okamenjenost srca? Znači srce ispražnjeno od ljubavi Božje i straha Božjega, i napunjeno pohotljivošću i strahom od svega radi tela. Šta se rađa, braćo, od okamenjenosti srca? Neznanje, potpuno neznanje božanskih stvari, božanskih putova i zakona – potpuna zatupelost za duhovni život i duhovnu misao. Кakva je krajnja posledica, braćo, okamenjenosti srca i neznanja božanskih istina? Pomračenje smisla i otuđenje od života Božjeg. Pomračenje smisla – naime: um čovekov biva mračan kao i telo, svetlost koja je u čoveku postaje tama. O kolika tama! Pomračen smislom jeste pomračen umom. Pomračen umom pak ne zna smisao ničemu ili odriče smisao svačemu. Takav je otuđen od života Božjeg, i suši se i gine kao deo tela, odsečen od tela. Takvi su neznabošci, takvi su bezbožnici, a takvi su, najzad, i maloverni ili lažni hrišćani. – No i suvo drvo kad se zalije životvornom vodom Hristovom, oživi i ozeleni. I osušeni svet neznabožački vaskrsao je i oživeo Hristom Gospodom. Кud i kamo pre pokajani grešnici hrišćanski.
Učinimo smotru nad sobom, braćo moja. Činimo je svaki dan, Pitajmo se svaki dan, da i mi nismo zbog sujete postali pomračeni i od Božjeg života otuđeni. Skoro će smrt, i kraj, i sud. Osušeno drveće biće bačeno u oganj neugasivi.
O Gospode Isuse, ume naš i živote naš, pomozi nam da umujemo Tobom i živimo s Tobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Pravoslavac
pravoslavni Kalendar
RSS