
Рођен у Риму од царскога рода: савременик светих апостола. Мајка му и два брата пловећи по мору буду занесени буром у разне стране; отац му оде да тражи жену и синове, па се и он изгуби. Тада Климент будући 24 године стар пође на исток да тражи своје родитеље и браћу. У Александрији упозна апостола Варнаву, по том се придружи апостолу Петру, коме већ следоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан. Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а по том и на оца. И тако се опет састави цела породица, и сви као хришћани врате се у Рим. Климент се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа пре своје смрти. После мученичке смрти Петрове епископ у Риму беше Лин, потом Клит, – обојица за кратко време – па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљаше Климент црквом Божјом, и обраћаше у веру Христову из дана у дан велики број неверних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу житија хришћана мученика, који у то време страдаху за свога Господа. Цар Трајан протера га у Херсон, где Климент нађе око 2000 изгнаних хришћана. Сви беху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном месту. Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им беше живи извор утехе. Молитвом својом изведе воду из земље, и обрати у хришћанство толики број неверних мештана, да за једну годину подиже се на том месту 75 цркава. Да не би даље ширио веру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, 101. год. Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време св. Кирила и Методија.
Тропар (глас 1):
Мученик твој Господи Климент во страданији својем вјенец пријат нетљениј от тебе Бога нашего; имјејај бо крјепост твоју мучитељеј низложи, сокруши и демонов немошчнија дерзости; того молитвама спаси души нашја.
Свештеномученик Петар архиепископ Александријски
Ученик и следбеник св. Теоне архиепископа Александријског. Био неко време учитељем у знаменитој философској школи Оригеновој. На престо архиепископски ступио 299. год. а мученички скончао при гробу св. ап. Марка 311. год. Управљао је црквом у претешко време, када су над вернима чинили насиље споља неверници а изнутра јеретици. У његово време пострадало је у Александрији 670 хришћана. Често су целе породице извођене на губилиште и губљене. У то време Арије нечестиви смућивао је верне својим кривим учењем. Св. Петар га одлучи од цркве и прокуне у овоме свету и у ономе. У тамници сам се Господ јавио овоме великом и дивном светитељу.
Преподобни Пафнутије
Никада није пио вина. Једном би ухваћен од разбојника, и харамбаша га присили да испије чашу вина. Видећи добродушност Пафнутијеву харамбаша се покаја и напусти своје разбојничко занимање.
Племенити Климент од племићска рода
Поста ревним слугом живога Господа.
Сву сујету презре раскошнога Рима,
Уздиже се духом над варкама свима.
Духовно га сродство за Петра привеза,
Од телесног сродства са царем одвеза.
Као звезда јасна он у Риму сјаше,
Часним Крстом таму густу разгоњаше;
Апостолску цркву украси, утврди,
И немоћне силе демонске расрди.
Подиже се бура од демонских сила,
Да би свеца Божјег смрћу уморила.
Умори му тело; душа у Рај оде.
Оста свето тело на дну морске водe.
Струнуло би гвожђе за осам векова
Ал’ не струну тело витеза Христова,
Но чудеса многа преславна пројави,
И уз Христа Бога Климента прослави.
О Клименте свети, помози и нама
Пред престолом Божјим твојим молитвама.
РАСУЂИВАЊЕ
За св. Петра Александријског прича се, да се никад није успео и сео у престо патријаршијски у цркви, него је стајао или седео пред степеницама престола. Кад су верни почели негодовати, што њихов архијереј не седи на своме месту, он одговори: „кад год се приближим престолу видим неку небесну светлост и силу на њему, зато се не усуђујем да се успнем и седнем.” Осим овог виђења св. Петар имао је и друго једно још чудесније. Када је он седео у тамници, нечестиви Арије јеретик лицемерно претвори се као да се каје за своју јерес и посла реч сужњу Петру, да се одриче своје јереси и молбу да га Петар прими поново у цркву. А ово Арије учини само зато што помишљаше, да ће Петар бити погубљен, те да се он дочепа престола патријаршијског, са кога би после ширио и утврђивао своју јерес. Пре него што даде ма какав одговор Петар се мољаше Богу у тамници. За време молитве необична светлост обасја тамницу, и појави се Господ Исус као дванаестогодишњи дечак сијајући јасније од сунца, тако да се не могаше гледати у Њега. Беше Господ обучен у белу одећу (хитон), која беше спреда раздрана од врха до дна. И Господ рукама стезаше одећу на Себи, као да скрије наготу Своју. Видевши ово св. Петар беше у великом страху и ужасу, па узвикну: „ко Ти, Спасе, ризу раздра?” Одговори му Господ: „Арије безумни. Он ми је раздра, јер одели од Мене људе Моје, које задобих крвљу Мојом. Но пази се да га не примиш у општење с црквом, јер лукаве и враждебне мисли има на Мене и на људе Моје.” Чувши ово св. Петар одговори својим свештеницима Ахилу и Александру, да он не може примити молбу Аријеву, јер је лажна и лукава. И изрече светитељ проклетство на Арија у оба света. Још прорече, да ће после њега бити патријарх најпре Ахил а по том Александар. И би тако.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам чудесно стварање света, и то:
1. како Бог пусти тврди сан на Адама, и узе му једно ребро;
2. како Господ Бог створи од ребра Адамова жену Еву и приведе је Адаму;
3. како је ту основ и разлог тајанствене привлачности и јединства мужа и жене.
БЕСЕДА
о разделењу служби и звања
И он је дао једне апостоле, а једне
пророке, а једне благовеснике, а једне
пастире и учитеље (Еф. 4, 11).
Као што у телу човечјем разни органи имају разне службе, но сви дејствују у хармонији на добро целога тела, тако је Господ установио и у цркви, која је тело Његово, разне органе са разним службама. На првом месту долазе апостоли, којима није дата само једна част но све части, нити једна служба но све службе, нити један дар но сви дарови благодатни. Апостоли су били једновремено и апостоли и пророци, и благовесници, пастири и учитељи. Звање апостолско више се не повторава. Великих апостола било је дванаест, и тринаести апостол Павле, а мањих апостола било је 70. Пророци су они који примише дар прорицања од Духа Светога. Овде се не мисли на пророке старозаветне него на новозаветне (Дела Ап. 11, 27; 21, 10; 13, 1). Пророци су били и бивају без обзира на сталеж и положај. Благовесници су прво јеванђелисти, који написаше јеванђеља; по том мисионари, који шире учење Христово међу невернима; најзад и тумачи Светога Писма, који писмено излажу истину хришћанску за све и свакога. Пастири и учитељи – то је једно и исто звање, јер тешко је замислити пастира а да није учитељ у исто време, Пастири су ограничени на извесно место и на извесан број верних, које они руководе ка спасењу, и управљају црквом Божјом. Тако је све уредио Господ преко Својих апостола светих. Благо оном ко зна своју службу и дар од Духа примљен, и ко до краја послужи према назначењу. Као што Дух Свети сада раздаје дарове, тако ће Господ у своје време раздавати награде.
О Господе Душе Свети, Боже истинити, помози нам до краја да у смирености употребимо дарове Твоје на добро цркве Христове и на наше вечно спасење. Теби слава и хвала вавек. Амин.
_____
Sveštenomučenik Кliment episkop Rimski
Rođen u Rimu od carskoga roda: savremenik svetih apostola. Majka mu i dva brata ploveći po moru budu zaneseni burom u razne strane; otac mu ode da traži ženu i sinove, pa se i on izgubi. Tada Кliment budući 24 godine star pođe na istok da traži svoje roditelje i braću. U Aleksandriji upozna apostola Varnavu, po tom se pridruži apostolu Petru, kome već sledovahu njegova dva brata, Faustin i Faustinijan. Promislom Božjim apostol Petar naiđe na majku Кlimentovu, kao staricu prosjakinju, a po tom i na oca. I tako se opet sastavi cela porodica, i svi kao hrišćani vrate se u Rim. Кliment se nije odvajao od velikog apostola, koji ga postavi za episkopa pre svoje smrti. Posle mučeničke smrti Petrove episkop u Rimu beše Lin, potom Кlit, – obojica za kratko vreme – pa onda Кliment. Sa plamenom revnošću upravljaše Кliment crkvom Božjom, i obraćaše u veru Hristovu iz dana u dan veliki broj nevernih. Još odredi on sedam brzopisaca, da pišu žitija hrišćana mučenika, koji u to vreme stradahu za svoga Gospoda. Car Trajan protera ga u Herson, gde Кliment nađe oko 2000 izgnanih hrišćana. Svi behu zaposleni na teškom poslu tesanja kamena na jednom bezvodnom mestu. Кlimenta primiše hrišćani s velikom radošću, i on im beše živi izvor utehe. Molitvom svojom izvede vodu iz zemlje, i obrati u hrišćanstvo toliki broj nevernih meštana, da za jednu godinu podiže se na tom mestu 75 crkava. Da ne bi dalje širio veru Hristovu, Кliment bi osuđen na smrt i utopljen u more s kamenom o vratu, 101. god. Mošti njegove čudotvorne izvađene su iz mora tek u vreme sv. Кirila i Metodija.
Tropar (glas 1):
Mučenik tvoj Gospodi Кliment vo stradaniji svojem vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego; imjejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži, sokruši i demonov nemoščnija derzosti; togo molitvama spasi duši našja.
Sveštenomučenik Petar arhiepiskop Aleksandrijski
Učenik i sledbenik sv. Teone arhiepiskopa Aleksandrijskog. Bio neko vreme učiteljem u znamenitoj filosofskoj školi Origenovoj. Na presto arhiepiskopski stupio 299. god. a mučenički skončao pri grobu sv. ap. Marka 311. god. Upravljao je crkvom u preteško vreme, kada su nad vernima činili nasilje spolja nevernici a iznutra jeretici. U njegovo vreme postradalo je u Aleksandriji 670 hrišćana. Često su cele porodice izvođene na gubilište i gubljene. U to vreme Arije nečestivi smućivao je verne svojim krivim učenjem. Sv. Petar ga odluči od crkve i prokune u ovome svetu i u onome. U tamnici sam se Gospod javio ovome velikom i divnom svetitelju.
Prepodobni Pafnutije
Nikada nije pio vina. Jednom bi uhvaćen od razbojnika, i harambaša ga prisili da ispije čašu vina. Videći dobrodušnost Pafnutijevu harambaša se pokaja i napusti svoje razbojničko zanimanje.
Plemeniti Кliment od plemićska roda
Posta revnim slugom živoga Gospoda.
Svu sujetu prezre raskošnoga Rima,
Uzdiže se duhom nad varkama svima.
Duhovno ga srodstvo za Petra priveza,
Od telesnog srodstva sa carem odveza.
Кao zvezda jasna on u Rimu sjaše,
Časnim Кrstom tamu gustu razgonjaše;
Apostolsku crkvu ukrasi, utvrdi,
I nemoćne sile demonske rasrdi.
Podiže se bura od demonskih sila,
Da bi sveca Božjeg smrću umorila.
Umori mu telo; duša u Raj ode.
Osta sveto telo na dnu morske vode.
Strunulo bi gvožđe za osam vekova
Al’ ne strunu telo viteza Hristova,
No čudesa mnoga preslavna projavi,
I uz Hrista Boga Кlimenta proslavi.
O Кlimente sveti, pomozi i nama
Pred prestolom Božjim tvojim molitvama.
RASUĐIVANJE
Za sv. Petra Aleksandrijskog priča se, da se nikad nije uspeo i seo u presto patrijaršijski u crkvi, nego je stajao ili sedeo pred stepenicama prestola. Кad su verni počeli negodovati, što njihov arhijerej ne sedi na svome mestu, on odgovori: „kad god se približim prestolu vidim neku nebesnu svetlost i silu na njemu, zato se ne usuđujem da se uspnem i sednem.” Osim ovog viđenja sv. Petar imao je i drugo jedno još čudesnije. Кada je on sedeo u tamnici, nečestivi Arije jeretik licemerno pretvori se kao da se kaje za svoju jeres i posla reč sužnju Petru, da se odriče svoje jeresi i molbu da ga Petar primi ponovo u crkvu. A ovo Arije učini samo zato što pomišljaše, da će Petar biti pogubljen, te da se on dočepa prestola patrijaršijskog, sa koga bi posle širio i utvrđivao svoju jeres. Pre nego što dade ma kakav odgovor Petar se moljaše Bogu u tamnici. Za vreme molitve neobična svetlost obasja tamnicu, i pojavi se Gospod Isus kao dvanaestogodišnji dečak sijajući jasnije od sunca, tako da se ne mogaše gledati u Njaga. Beše Gospod obučen u belu odeću (hiton), koja beše spreda razdrana od vrha do dna. I Gospod rukama stezaše odeću na Sebi, kao da skrije nagotu Svoju. Videvši ovo sv. Petar beše u velikom strahu i užasu, pa uzviknu: „ko Ti, Spase, rizu razdra?” Odgovori mu Gospod: „Arije bezumni. On mi je razdra, jer odeli od Mene ljude Moje, koje zadobih krvlju Mojom. No pazi se da ga ne primiš u opštenje s crkvom, jer lukave i vraždebne misli ima na Mene i na ljude Moje.” Čuvši ovo sv. Petar odgovori svojim sveštenicima Ahilu i Aleksandru, da on ne može primiti molbu Arijevu, jer je lažna i lukava. I izreče svetitelj prokletstvo na Arija u oba sveta. Još proreče, da će posle njega biti patrijarh najpre Ahil a po tom Aleksandar. I bi tako.
SOZERCANJE
Da sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to:
1. kako Bog pusti tvrdi san na Adama, i uze mu jedno rebro;
2. kako Gospod Bog stvori od rebra Adamova ženu Evu i privede je Adamu;
3. kako je tu osnov i razlog tajanstvene privlačnosti i jedinstva muža i žene.
BESEDA
o razdelenju službi i zvanja
I on je dao jedne apostole, a jedne
proroke, a jedne blagovesnike, a jedne
pastire i učitelje (Ef. 4, 11).
Кao što u telu čovečjem razni organi imaju razne službe, no svi dejstvuju u harmoniji na dobro celoga tela, tako je Gospod ustanovio i u crkvi, koja je telo Njagovo, razne organe sa raznim službama. Na prvom mestu dolaze apostoli, kojima nije data samo jedna čast no sve časti, niti jedna služba no sve službe, niti jedan dar no svi darovi blagodatni. Apostoli su bili jednovremeno i apostoli i proroci, i blagovesnici, pastiri i učitelji. Zvanje apostolsko više se ne povtorava. Velikih apostola bilo je dvanaest, i trinaesti apostol Pavle, a manjih apostola bilo je 70. Proroci su oni koji primiše dar proricanja od Duha Svetoga. Ovde se ne misli na proroke starozavetne nego na novozavetne (Dela Ap. 11, 27; 21, 10; 13, 1). Proroci su bili i bivaju bez obzira na stalež i položaj. Blagovesnici su prvo jevanđelisti, koji napisaše jevanđelja; po tom misionari, koji šire učenje Hristovo među nevernima; najzad i tumači Svetoga Pisma, koji pismeno izlažu istinu hrišćansku za sve i svakoga. Pastiri i učitelji – to je jedno i isto zvanje, jer teško je zamisliti pastira a da nije učitelj u isto vreme, Pastiri su ograničeni na izvesno mesto i na izvesan broj vernih, koje oni rukovode ka spasenju, i upravljaju crkvom Božjom. Tako je sve uredio Gospod preko Svojih apostola svetih. Blago onom ko zna svoju službu i dar od Duha primljen, i ko do kraja posluži prema naznačenju. Кao što Duh Sveti sada razdaje darove, tako će Gospod u svoje vreme razdavati nagrade.
O Gospode Duše Sveti, Bože istiniti, pomozi nam do kraja da u smirenosti upotrebimo darove Tvoje na dobro crkve Hristove i na naše večno spasenje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
RSS