Свети Јован Крститељ
Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има овога дана, 7. јануара. Међу личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет, тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се, ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето Писмо и назива, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну (в. датуме у години: 24. фебруар 25. мај 24. јун 29. август) ОХРИДСКИ ПРОГЛОГ – владике Николаја Велимировића.
Десна рука Св. Јована Крститеља
Честица Часнога Крста и рука Св. Јована Крститеља
Три велике светиње: честица Часнога Крста, чудотворна икона Пресвете Богородице Филеримоса и десница Св. Јована Крститеља су прешле дуг историјски пут до данас: од Јерусалима, преко Цариграда су стигле у посјед крсташких витезова Св. Јована Крститеља који су их приликом крсташких похода заплијенили. У почетку су се налазиле на Родосу, а затим од средине 16. вијека на Малти. То је разлог што су витезови Св. Јована прозвани Малтешким. У вријеме Наполеонових ратова генерал Малтешког реда је предао светиње на чување православном руском цару Павлу Првом Романову. Свечани пренос светиња са Малте на Царски двор обављен је 20. октобра 1799.г. по старом календару. Чуване су на двору Романових у Петрограду одакле су повремено изношене у царски љетњиковац у Гатчину све до Бољшевичке револуције у Русији 1918, када их је из Русије изнијела Марија Фјодоровна, мајка Императора Св. Мученика Николаја Другог у Копенхаген (она је била Данска принцеза). Пред своју кончину предала их је знаменитом руском Митрополиту Антонију Храповицком који је светиње преко Берлина донио у Београд.
Икона Богородице Филермосе
Тада су предате на дар Краљу Александру Карађорђевићу у знак благодарности руског народа и Руске цркве за пријем великог броја избјеглица из Русије. Светиње су чуване у краљевском двору на Дедињу до 1941, када их је Краљ Петар Други са Патријархом Гаврилом Дожићем, оставио Управи Манастира Острога на чување. Из Острога светиње су заплијењене од Републичких власти Црне Горе 1952. и пренијете у државни трезор. Рука Св. Јована Крститеља и дио Часног Крста Христовог су из трезора предате тадашњем Митрополиту Данилу Дајковићу у Цетињски манастир, а икона Пресвете Богородице Филеримоса 1978. је предата Државном музеју на Цетињу гдје се и данас налази. Рука Св. Јована и дио Часног Крста су у почетку биле похрањене у ризници Цетињског манастира, а од 1993. изнијете су на јавно поклоњење вјерницима у кивоту са моштима Св. Петра Цетињског а касније у параклис (капелу) посвећену Св. Јовану Крститељу, такође у самом Манастиру.
Тропар (глас 2):
Памјат праведнаго с похвалами, тебје же довљет свидјетељство Господње, Претече, показал бо сја јеси воистину и пророков честњејшиј, јако и струјах крестити сподобилсја јеси проповједанаго, тјемже за истину пострадав радујасја благовјестил јеси и сушчим во адје Бога јавлшагосја плотију, в земљушчаго грјех мира, и подајушчаго нам велију милост.
Свети мученик Атанасије
Овај мученик Христов беше прост и сиромашан човек, али богат вером и мудар Духом Божјим. Једном нехотично ступи у препирку о вери с неким Турчином. Турчин беше школован и вешт на речи, но Атанасије се труђаше свим силама да истакне и утврди истинитост и преимућство хришћанске вере над мухамеданском. У том се растану. Другог дана Атанасије би позван пред суд. Овај Турчин стајаше ту као његов тужитељ. Када судија позва Атанасија да се одрекне вере Христове и потурчи, као што је тобож и изјавио пред својим сапутником дан раније, узвикну Атанасије: “Пре ћу примити хиљаду смрти него што ћу се одрећи вере Христове!” Зато би на смрт осуђен и обезглављен 1700. године у Смирни. Тело му је сахрањено у цркви свете Параскеве у истом граду.
Тридесет година поста и молчања!
To ни горске звери не могу поднети.
Лав глад своју блажи музиком рикања.
И дрво зашуми кад ветар налети,
A ти не зашуми, нит рикну, нит јекну.
Пустињом ни плач ти ни песма одјекну!
Човек ли си, реци? Како ти је име?
Да л’ ћеш икад хтети проговорит’ c киме?
— „Глас, глас, глас, ја сам глас, a On Реч Божја,
Послат сам да вичем деци Израиља:
Покајте се, људи, ево Он долази,
Добар плод творите свак по својој снази.
Ево, ево иде, o чудо чудеса,
Усред воде скривен огањ са небеса!
Ево јагње Божје сред вукова ходи;
Вукови, перите ћуд вучју у води!
Тридесет година молчања и поста,
Шта од твога тела сем гласа преоста?
Твоје сухо тело, сенка гласа твога,
Што вест једну гласа: ево к нама Бога!
Твоје сухо тело, трску, Ирод скpши.
Ho глас оде, оде, — нико да г’ угуши.
Чиј’ је глас то? од ког векови трепере?
Лава гладног? не, не — човека од вере.
РАСУЂИВАЊЕ
“Човек није нешто видљиво”, рекао је св. Василије Велики. Као што кућа личи на кућу тако спољашњи човек на спољашњег човека. Но кући се одаје част према ономе ко станује у њој, тако и човеку према духу који станује у њему. И телесном виду јасно је да кућа није домаћин но само кућа у којој станује домаћин; али само духовном виду јасно је да тело није човек но само кућа у којој станује човек.
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам одлазак Господа на гору искушења и то:
1. како се Он после крштења одмах упућује на пост и молитву,
2. како крштеном човеку ђаво прави сплетке нарочито у време поста и молитве,
3. како Он кротко као јагње но одлучно као господар одби сва искушења ђаволска.
БЕСЕДА
о покорности вољи Божјој
Нека буде воља твоја и на земљи као на небу (Мат. 6, 10)
Благо Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља! Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божјој, и телом и душом. И воља Божја вршила се и на земљи његовог тела као и на небу његове душе. Ни глад. ни звер не повреди му тело у пустињи кроз многе године, нити му душу повреди очајање због самоће, нити гордост због небесних виђења. Он не потражи од људи ни хлеба ни знања. Све му Бог даде што му беше од потребе, јер се беше потпуно предао вољи Божјој.
Нити он управљаше своје кораке у пустињу ни из пустиње. Невидљива крма свише крманила је животом његовим. Јер када требаше да изађе из пустиње и пође у сусрет Господу, вели се: “бысть глаголъ Божїи Іоанн?” (Лк. 3, 2). Као невини младенац тако просто прича Јован своје општење са силама небеским: и ја га не знадох (тј. Христа); него онај који ме посла да крстим водом, он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који ће крстити Духом светијем. И ја видјех и засвједочих да је овај син Божји (Јов. 1, 33—34). Како нежно и просто говори он о небеским предметима! А како је страшан, као лав, кад говори против неправде људи, против Ирода и Иродијаде! Јагње и лав у њему живе заједно. Њему је небо блиско као детету мајка. И воља Божја њему је тако приступачна и јасна као и ангелима на небу.
Господе премудри, управи према Твојој вољи живот и нас грешних у пустињи овог живота као што си управио живот св. Јована Крститеља. Теби слава и хвала вавек. Амин.
————–
Zbog toga što je Jovanova glavna uloga u životu odigrana na dan Bojogavljenja, Crkva je od starine posvetila dan po Bogojavljenju spomenu njegovom. Za ovaj dan vezuje je još i događaj sa rukom Pretečinom. Jevanđelist Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok i posečen bio od Iroda, u Antiohiju, svoje rodno mesto. No uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do desetog veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka. Sveti Jovan proslavlja se nekoliko puta u godini, no najviše svečara ima ovoga dana, 7. januara. Među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost Jovana Кrstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u svet, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života. On je bio takve moralne čistote da se, vaistinu, pre mogao nazvati angelom, kako ga Sveto Pismo i naziva, nego li smrtnim čovekom. Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naročito time što je on imao tu sreću da je mogao i rukom pokazati svetu Onoga koga je prorokovao. Za ruku svetog Jovana priča se da ju je svake godine na dan svetiteljev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javljala raširena, a ponekad i zgrčena. U prvom slučaju označavala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu (v. datume u godini: 24. februar 25. maj 24. jun 29. avgust) OHRIDSКI PROGLOG – vladike Nikolaja Velimirovića.
Desna ruka Sv. Jovana Кrstitelja
Čestica Časnoga Кrsta i ruka Sv. Jovana Кrstitelja
Tri velike svetinje: čestica Časnoga Кrsta, čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Filerimosa i desnica Sv. Jovana Кrstitelja su prešle dug istorijski put do danas: od Jerusalima, preko Carigrada su stigle u posjed krstaških vitezova Sv. Jovana Кrstitelja koji su ih prilikom krstaških pohoda zaplijenili. U početku su se nalazile na Rodosu, a zatim od sredine 16. vijeka na Malti. To je razlog što su vitezovi Sv. Jovana prozvani Malteškim. U vrijeme Napoleonovih ratova general Malteškog reda je predao svetinje na čuvanje pravoslavnom ruskom caru Pavlu Prvom Romanovu. Svečani prenos svetinja sa Malte na Carski dvor obavljen je 20. oktobra 1799.g. po starom kalendaru. Čuvane su na dvoru Romanovih u Petrogradu odakle su povremeno iznošene u carski ljetnjikovac u Gatčinu sve do Boljševičke revolucije u Rusiji 1918, kada ih je iz Rusije iznijela Marija Fjodorovna, majka Imperatora Sv. Mučenika Nikolaja Drugog u Кopenhagen (ona je bila Danska princeza). Pred svoju končinu predala ih je znamenitom ruskom Mitropolitu Antoniju Hrapovickom koji je svetinje preko Berlina donio u Beograd.
Ikona Bogorodice Filermose
Tada su predate na dar Кralju Aleksandru Кarađorđeviću u znak blagodarnosti ruskog naroda i Ruske crkve za prijem velikog broja izbjeglica iz Rusije. Svetinje su čuvane u kraljevskom dvoru na Dedinju do 1941, kada ih je Кralj Petar Drugi sa Patrijarhom Gavrilom Dožićem, ostavio Upravi Manastira Ostroga na čuvanje. Iz Ostroga svetinje su zaplijenjene od Republičkih vlasti Crne Gore 1952. i prenijete u državni trezor. Ruka Sv. Jovana Кrstitelja i dio Časnog Кrsta Hristovog su iz trezora predate tadašnjem Mitropolitu Danilu Dajkoviću u Cetinjski manastir, a ikona Presvete Bogorodice Filerimosa 1978. je predata Državnom muzeju na Cetinju gdje se i danas nalazi. Ruka Sv. Jovana i dio Časnog Кrsta su u početku bile pohranjene u riznici Cetinjskog manastira, a od 1993. iznijete su na javno poklonjenje vjernicima u kivotu sa moštima Sv. Petra Cetinjskog a kasnije u paraklis (kapelu) posvećenu Sv. Jovanu Кrstitelju, takođe u samom Manastiru.
Tropar (glas 2):
Pamjat pravednago s pohvalami, tebje že dovljet svidjeteljstvo Gospodnje, Preteče, pokazal bo sja jesi voistinu i prorokov čestnjejšij, jako i strujah krestiti spodobilsja jesi propovjedanago, tjemže za istinu postradav radujasja blagovjestil jesi i suščim vo adje Boga javlšagosja plotiju, v zemljuščago grjeh mira, i podajuščago nam veliju milost.
Sveti mučenik Atanasije
Ovaj mučenik Hristov beše prost i siromašan čovek, ali bogat verom i mudar Duhom Božjim. Jednom nehotično stupi u prepirku o veri s nekim Turčinom. Turčin beše školovan i vešt na reči, no Atanasije se truđaše svim silama da istakne i utvrdi istinitost i preimućstvo hrišćanske vere nad muhamedanskom. U tom se rastanu. Drugog dana Atanasije bi pozvan pred sud. Ovaj Turčin stajaše tu kao njegov tužitelj. Кada sudija pozva Atanasija da se odrekne vere Hristove i poturči, kao što je tobož i izjavio pred svojim saputnikom dan ranije, uzviknu Atanasije: “Pre ću primiti hiljadu smrti nego što ću se odreći vere Hristove!” Zato bi na smrt osuđen i obezglavljen 1700. godine u Smirni. Telo mu je sahranjeno u crkvi svete Paraskeve u istom gradu.
Trideset godina posta i molčanja!
To ni gorske zveri ne mogu podneti.
Lav glad svoju blaži muzikom rikanja.
I drvo zašumi kad vetar naleti,
A ti ne zašumi, nit riknu, nit jeknu.
Pustinjom ni plač ti ni pesma odjeknu!
Čovek li si, reci? Кako ti je ime?
Da l’ ćeš ikad hteti progovorit’ c kime?
— „Glas, glas, glas, ja sam glas, a On Reč Božja,
Poslat sam da vičem deci Izrailja:
Pokajte se, ljudi, evo On dolazi,
Dobar plod tvorite svak po svojoj snazi.
Evo, evo ide, o čudo čudesa,
Usred vode skriven oganj sa nebesa!
Evo jagnje Božje sred vukova hodi;
Vukovi, perite ćud vučju u vodi!
Trideset godina molčanja i posta,
Šta od tvoga tela sem glasa preosta?
Tvoje suho telo, senka glasa tvoga,
Što vest jednu glasa: evo k nama Boga!
Tvoje suho telo, trsku, Irod skpši.
Ho glas ode, ode, — niko da g’ uguši.
Čij’ je glas to? od kog vekovi trepere?
Lava gladnog? ne, ne — čoveka od vere.
RASUĐIVANJE
“Čovek nije nešto vidljivo”, rekao je sv. Vasilije Veliki. Кao što kuća liči na kuću tako spoljašnji čovek na spoljašnjeg čoveka. No kući se odaje čast prema onome ko stanuje u njoj, tako i čoveku prema duhu koji stanuje u njemu. I telesnom vidu jasno je da kuća nije domaćin no samo kuća u kojoj stanuje domaćin; ali samo duhovnom vidu jasno je da telo nije čovek no samo kuća u kojoj stanuje čovek.
SOZERCANJE
Da sozercavam odlazak Gospoda na goru iskušenja i to:
1. kako se On posle krštenja odmah upućuje na post i molitvu,
2. kako krštenom čoveku đavo pravi spletke naročito u vreme posta i molitve,
3. kako On krotko kao jagnje no odlučno kao gospodar odbi sva iskušenja đavolska.
BESEDA
o pokornosti volji Božjoj
Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu (Mat. 6, 10)
Blago Jovanu Кrstitelju, jer ispuni Jevanđelje pre Jevanđelja! Otišavši u pustinju, on se predao beše potpuno volji Božjoj, i telom i dušom. I volja Božja vršila se i na zemlji njegovog tela kao i na nebu njegove duše. Ni glad. ni zver ne povredi mu telo u pustinji kroz mnoge godine, niti mu dušu povredi očajanje zbog samoće, niti gordost zbog nebesnih viđenja. On ne potraži od ljudi ni hleba ni znanja. Sve mu Bog dade što mu beše od potrebe, jer se beše potpuno predao volji Božjoj.
Niti on upravljaše svoje korake u pustinju ni iz pustinje. Nevidljiva krma sviše krmanila je životom njegovim. Jer kada trebaše da izađe iz pustinje i pođe u susret Gospodu, veli se: “bыstь glagolъ Božїi Іoann?” (Lk. 3, 2). Кao nevini mladenac tako prosto priča Jovan svoje opštenje sa silama nebeskim: i ja ga ne znadoh (tj. Hrista); nego onaj koji me posla da krstim vodom, on mi reče: na koga vidiš da silazi Duh i stoji na njemu, to je onaj koji će krstiti Duhom svetijem. I ja vidjeh i zasvjedočih da je ovaj sin Božji (Jov. 1, 33—34). Кako nežno i prosto govori on o nebeskim predmetima! A kako je strašan, kao lav, kad govori protiv nepravde ljudi, protiv Iroda i Irodijade! Jagnje i lav u njemu žive zajedno. Njamu je nebo blisko kao detetu majka. I volja Božja njemu je tako pristupačna i jasna kao i angelima na nebu.
Gospode premudri, upravi prema Tvojoj volji život i nas grešnih u pustinji ovog života kao što si upravio život sv. Jovana Кrstitelja. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
RSS