морао си бити скитач, видар,
сневач; звери припитомљавао
шапатом, смехом; сећањем зидар
бесмрћа, вечност осветљавао;
бајкама хватао вилењаке,
демонске чини разоткривао;
у ветар презао једрењаке,
муње и дажд, сунце призивао;
певао пркосом, снио будан,
жеђао, појен, жуђен, пожудан;
знам да био си тропрст, змајевит,
речима издашан, умом муњевит;
и племенит и себарског рода,
крушан и вински, вољом Господа.
Жељка Аврић
RSS