БАЊА ЛУКА, 17. фебруара – Шеф Клуба посланика Демократског савеза ДЕМОС у Народној скупштини Републике Српске Споменка Стевановић поздравила је приједлог Декларације о заштити ријека, првенствено због чињенице да је заштита ријека и уопште животне средине од виталног интереса за сваку државу у свијету.
Да би заштитили ријечно богаство, које несумњиво постоји у Републици Српској, према мишљењу Стевановићеве, неопходно је урадити детаљну анализу постојећег стања, како би се што прије могло приступити измјенама концесионе политике у области изградње и кориштења мини хидроелектрана, од којих корист имају само појединац и интересне групе, а локална заједница и еко систем немјерљиву штету.
Она је подсјетила да су те чињенице наведене и у студији, коју је по упутству Свјетске банке урадило Удружење шумарских инжењера и техничара Шумарског факултета у Београду, у којој се недвосмислено наводи да изградњу мини хидроелектрана треба избјећи у зонама велике биолошке разврности, затим избјећи узнемиравање и физичко измјештање становништва, као и поремећај традиоционалне економске активности.
Поред тога, навела је она, треба избјећи сваки ризик по јавно здравље и безбједности становништва, а из разлога деградације станишта, угрожавања водног и копненог биодиверзитета, промјене хидролошког режима водотока, исушивање дијела ријечког корита, исушивање влажних станишта, поремећај режима подзмених вода, крчење шума и просјецање приступних путева и интензивирање ерозивних процеса.
Према њеним ријечима, само у САД у периоду од 1983. до 2017. уклоњено је 1.100 малих брана и ослобођено 242.000 километара водотока, углавном из еколошких разлога.
„Што се Србије тиче, у самој студији је констатавовано да губици „Електропривреде Србије“ у преносу електричне енергије од произвођача до крајњег потрошача, износе око 17 одсто, а уколико би се смањили за свега два одсто, била би сачувана количина енергије, која у потпуности елиминише потребу за мини хидроелектранама“, рекла је Стевановићева у Народној скупштини Републике Српске.
Она је подсјетила да је поменутом студијом констатовано да је процесом планирања, пројектовања, изградње и кориштења мини хидроелетрана од 2007. до 2018. године уочена слабост појединих законских рјешења, административних процедура и рада инспекцијских органа на штету животне средине и често против интереса локалне зајендице и становништва.
„Такође, изградња мини хидроелектрана доноси корист само појединцима, интересним групама, уз минорне енергетске ефекте за ширу заједницу. Иначе, студија носи назив „Мале хидроелектране деривационог типа – безначајна економска корист и немјерљива еколошта штета“, а наслов говори сам за себе“, закључила је Стевановићева, која је позвала надлежне органе у Српској да анализирају постојеће стање, приступе промјени концесионе политике, у области мини хидроелектрана, као и промјене законских и других општих аката, уз детаљну анализу рада и Комисије за концесије и надлежних инспекција.
Она је подсјетила да, међутим, ријеке нису угрожене само функционисањем мини хидроелектрана. Према њеним ријечима, чистоћа и љепота ријека, као и њихово богатство рибом, угрожено је и поступцима грађана, као и радом бројних фабрика, које испуштају отпадне воде сумњивог садржаја.
„Може се рећи да је постала честа навика да људи одлажу смеће у водне токове планинско – брдских поточића и рјечица, који се потом улијевају у ријеке и језера и са собом носе све и свашта. Еколошка свијест је веома важна и ја поштујем рад бројних еколошкиих удружења, која заиста предано раде на очувању и подизању еколошке свијести. Узмимо за примјер грађанина Републике Српске, који привремено живи и ради у Швајцарској. Он се потпуно различито понаша овдје, док је у Републици Српској, у односуу на то како се понаша у Швајцарској. Нема шансе да ће у Швајцарској бацити папирић на улици, јер зна да ће бити кажњен, овдје то, међутим, чини јер зна да неће бити санкционисан“, навела је она, цитирајући некадашњег директора Јавног предузећа „Нуклеарни објекти Србије“ Јагоша Раичевића, који је својевремено казао како су једини прави еколози у Србији полицајци и судије, који кажњавају троваче животне средине, те да, осим казне, непостоји ниједан други филтер, који може ефикасно очистити нашу животну средину.
Она је још једном поздравила иницијативу за доношење поменуте Декларације, нагласишви да посланици ДЕМОС-а имају одређене приједлоге за побољшање текста, те да ће дјеловати амандмански.
„Жеља нам је да усвојимо декларацију, као документ за будућности, који ће бити полазна основа за позивитвне промјене у овој области и нашем животу, не забораваљајући никад чињеницу да је право на здраву животну средину једно од основних уставом загарантованих људских права“, закључила је Стевановићева.
RSS