Добро ти јутро, Црна Горо!
Црна Гора
У луни расутој морем што се пјени,
Сјенци што по пјеску врелом бор тка криви,
Олујним ноћима излоканој сјени,
Свуда једна гора божанствена живи.
У чуну што веслом језеро милује,
Жуљевитом руком исплетеној мрежи,
Старцу што о слави пређедовској снује,
Свецу што под гредом неразвалном лежи…
На планинском врху што се с небом дружи,
У срцу горштака што сили пркоси,
Што једино Богу и образу служи,
У вјетром расутој планинкиној коси…
У стиху сатканом од жучи и меда,
Од чувара душе-људског разговора,
У лучи што паклу да надвлада не да…
Свуд гдје ми је душа, и Црна је Гора.
RSS