Чудо руске медицине: Американац ког су лекари отписали у САД, проходао у Русији

Американац Ален Спенсер, ког су лекари у САД отписали као неизлечивог због ретког обољења које га је учинило непокретним, проходао је у Русији после третмана руских лекара.

Спенсер је оболео од ретког мишићног обољења, а први симптоми су му се појавили пре пет година, када је осетио слабост руку. Онда су симптоми почели да се погоршавају.

Установљено му је ретко упално обољење мишића, познато као инклузивни миозитис тела, који погађа између пет и 70 особа на милион.

Амерички лекари изнели су црне прогнозе, да ће бити прикован за кревет, или, у најбољем случају, за инвалидска колица, преноси РТ.

Пошто је стање почело да му се погоршава, Спенсер, који је раније био потпредседник кабловске компаније „Тајм Ворнер“ за западни Тексас, морао је 2017. да напусти посао јер није више могао да ради, а лекари нису могли да му помогну.

„Нећете умрети, али ћете изгубити све способности. Мишићи вам одумиру. Имуни систем вам напада тело. Отишао сам у клинику „Мејо“, најбољу… Рекли су ми да ништа не може да се уради, већ да одем кући и да научим како да живим са болешћу“, испричао је Спенсер гостујући на РТ.

Када је први пут чуо да за његову болест постоји третман у Русији, Спенсер је одбацио такву идеју, јер није имао поверења у руски здравствени систем.

„Као Американац, имао сам предрасуде“, каже Спенсер.

Ипак, трачак наде је рођен. Планирао је да дође у Русију и да шансу третману руских лекара. Међутим, то није било тако лако, због тешкоћа у вези са путовањем услед пандемије вируса корона. Спенсер се на РТ први пут појавио у мају и изнео своју причу и жељу да дође у Русију, што су приметиле руске дипломате.

„Моју причу на РТ је видео руски министар спољних послова (Сергеј Лавров) и он ми је помогао. Био сам изненађен“, испричао је Спенсер.

Тако је успео да дође у руски град Перм у октобру, када није могао самостално да хода. И после само месец дана, третман руских лекара учинио је чуда.

Спенсер сада самостално хода и прича како лекари кажу да је то „наука, а не чудо“.

Каже да не планира да контактира клинику која му је рекла да нема наде, већ да жели да његову причу чују људи који имају исто обољење.

„Морам то да им пренесем, како би бар имали наду. Ово не треба да буде скривено, сви треба да знају за овај третман“, каже Спенсер.