ШАРЕНИЛО.
Онај ко чита Mонтескијеа, тај чита и Сартра, Рембоа, Аполинера, познаје француску књижевност. Ко не чита новине, поготово не чита књиге. Музичар који свира клавир зна свирати оргуље, хармонику, све клавијатуре. Онај што спика енглески, шпреха добро и немачки, парла италијански са акцентом. Мајстор који се разуме у зидарски занат, обично успут ради и тесарске послове. Ко воли математику, физика и хемија су му блиске. Људи поред многих подела се деле још на: Раднике и нераднике, добре и зле, образоване и оне који не знају много, лопове и поштене, искрене и лажове. Радници они раде за себе и за нераднике, они што знају, за себе знају, они што не знају, не желе да знају. Лопови себе поткрадају, украсти је страст. Искрени и поштене бије глас да су наивни, добре сматрају неретко и ограниченим. Лагање односно лажови немају пандан, од лагања се лечи. Оно је најогавнија особина карактерна. Остали могу бити мањи или већи, једино се лаж и глупост не може измерити, оне су неизмерљиве. Од лагања има једино горе, лагати самог себе.
ИСКРЕ:
- ТАКВА СУ ВРЕМЕНА ДОШЛА ДА СЕ И У СНУ РАЗМИШЉА.
- ДОЂОХ ВИДЕХ И ЗАПЛАКАХ.
- КАД БИ ЉУДИ БИЛИ ПЛЕМЕНИТИ, НЕ БИ ЉУДИ БИЛИ.
Андреја Ђ. ВАРАЊЕШ.
СТАРЕ УСПОМЕНЕ
Заборав ми је схватио сам потребнији данас више него икада, шта ћу са толиким сјећањима. Она воде у безизлаз.
Уморан сам од помјешаних успомена, због тога одлучих одабрати ријетке, што ме чине срећним, остале ћу пустити да оду. Замолићу јединог Бога да не оду никодкога. И када сам одлучио шта ћу урадити десило се невероватно нешто. Долази ми у сусрет Циганин, глас се приближава,чујем већ разговетно: ,,Скупљам старе успомене“. Збуњен шта ћу рећи ако дође к мени? Дошао је веома брзо. Упитах први како он то превози успомене? На запрези одговорио је весело. Рекох му да у мом случају постоји један проблем, успомене које имам јесу старе, али тешке, воз их не може понијети, камо ли запрега. Хвала ти као да си ми их дао рече он и појури оном запрегом што је брже могао, да га више никада нисам чуо ни видио.
Андреја Ђ. Врањеш.
RSS