Рођен је у Витезовићима код Косјерића 1944. године. Школовао се у Тубићу, Косјерићу, Ужицу и Београду; дипломирао је на Филолошком факултету, одсек општа књижевност, потом и на Факултету драмских уметности, одсек драматургија. Био је оперативни уредник у Књижевним новинама; у омладинској ревији Сусрет омладине, радио је као уредник за књижевност до 1969. године, а од тада као уредник гласила Чивија. Функцију уредника играних серија на РТС-у имао је од 1977. до 1991. године, када постаје главни уредник Уметничко–забавног програма РТС-a, захваљујући својим блиским везама с режимом Слободана Милошевића. Председник је Удружења књижевника Србије и члан српског ПЕН центра; говори и пише за Националну ревију, магазин о националној баштини Србије. На Академију уметности позван је да у звању доцента од 2001. године предаје Филмски и ТВ сценарио. Сада је онде у звању редовног професора на Катедри за драматургију.
Као спољни уредник за капитална дела Завода за уџбенике и наставна средства учествовао је у приређивању дела Павла Поповића, Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и девет томова Стојана Новаковића. Један је од приређивача Сабраних дела Симе Милутиновића Сарајлије (Бачка Паланка). Опсег тема којима се Витезовић служи веома је широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. Слика различите пределе дајући општу слику простора и времена.
Радови Милована Витезовића заузели су место у школској лектири, такође и у немачкој средњошколској читанци. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића. Саставио је неколико антологија, међу којима и Антологију савремене српске сатиричне приче (1979). Као приповедач, ток радње води неосетно, спонтано и с много хумора прилагођеног ситуацији; дела се одликују развијеном фабулом, анегдотском нарацијом, потпуно дочараном атмосфером доба о ком се говори. Опсег тема којима се Витезовић служи веома је широк, од историјских личности и догађаја, преко измишљених ликова нашег времена, па до омладинског штива које представља хронику младости свих нас. У својим делима пружа не само увид у живот и свет ликова, већ слика различите пределе дајући општу слику простора и времена.
Милована Витезовића заступљен је и у немачкој средњошколској читанци. Као гост-уредник у Заводу за уџбенике и наставна средства, у едицији капиталних издања уредио је изабрана дела Богдана Поповића, Јована Скерлића, Милана Кашанина и Стојана Новаковића. Саставио је неколико антологија, међу којима и Антологију савремене српске сатиричне приче (1979). Његов роман „Чарапе краља Петра“ је 2013. године преведен на италијански језик. Његов роман „Чарапе краља Петра“ је 2013. године преведен на италијански језик. Телевизијске драме и серије: Где цвета лимун жут, Краљевина Србија, Кнежевина Србија, Димитрије Туцовић, Вук Караџић, Онда лоле измисли пароле, Ђачко доба, Снохватице I и II, Шешир професора Косте Вујића, Срећни људи… Текстови за позоришна извођења: Диско, Тесно доба, Усклађивао луд збуњеног, Добро дошли.. Сценариј за филм: Ванбрачна путовања, Бранислав Нушић, Снови, живот, смрт Филипа Филиповића, Лајање на звезде, Шешир професора Косте Вујића…
Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: награда Деспот Стефан Лазаревић, Змајеве дечје игре (1978. год.), Велике Базјашке повеље у Букурешту 2005. године, Кочићева награда (2005. год.) ־ Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.). Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године. Добио Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечје игре, највећи фестивал дечјег стваралаштва у Европи. Добитник је руског одликовања “Златни витез”. Примљен је у руски ред Витезова словенске духовности, културе и уметности. Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом. Патријарх српски Иринеј га је одликовао Орденом Светог деспота Стефана, Орденом Светог Саве другог степена…
Izvor: FB grupa UKS
RSS