Његошево васкрсење
(Владици Методију)
Боже мили, чуда великога,
Је ли санак ил’ је ипак јава
Да пред очима бића мога
Ловћенски Тајновидац васкрсава?!
И свједочи живог Бога Христа
Тим погледом чувственијем…
Мудрост му као онда иста-
Све чешће о томе бићу мнијем.
Сјећам се још Његошевог лика,
Скромног монаха дјетиње душе.
И пред очима живи та слика –
Ни године неће да је сруше.
Није санак, али јесте збиља.
Кроз Црну Гору Његош шета
Има скоро па педесет љета
Још на земљи има изобиља.
Шета и чува сва своја стада,
Мантијом он их од зла брани…
Народ не слути нити се нада
Да крај њега пролазе им дани.
А Господ их гледа са висина
И блажено се свему смијеши…
Не препозна земља свога сина.
Он одлучи проблем да ријеши.
Уочи Воздвижења Часног Крста
Вољом Светог Духа, Сина, Оца
Крстио се вјерни народ са три прста
Поздрављајући свога спасиоца.
RSS