Борис Ђорем
ЋОПИЋ
Од дрвених мостића на Јапри и Уни
До Бранковог моста крајем тога марта
Њежан и осјетљив – налик струни
Изузетно вољен а ријетко схватан
Унук доброг Рада син Соје и Вида
Синовац Ниџин њихов и наш Баја
Мајстор хумора у ствари дјечак стидан
Срдачан за све а у себи без смираја
Велико је проклетство вичних смијеху
Угасиће се свјетла пуста остаће сцена
Док се смију имаш храну пиће стреху
Кад престану прогласе те за непожељна
RSS