Можда ће ми замјерити људи
што износим мишљење искрено,
многе Србе твој долазак чуди
и сви кажу, није ти поштено!
Кад већ желиш да станеш уз Цркву,
што не дође право на Цетиње,
ми би твоју разумјели жртву
да ћеш с нама бранити светиње.
Ти би онда руку пољубио
наследнику Петра Цетињскога,
сваки би те Србин поздравио
као брата, што цијени Бога.
Ал’ да дођеш да ложиш бадњаке
ко’ да смо се истражили амо,
Александре не дери опанке
ми бадњаке наложити знамо!
Боље да си послао Тарзана
да се врати код свог господара,
и његовог друга и јарана
Маровића дичног Светозара.
Да си, затим, ради наше браће,
Дукљанима отказ’о станове,
да Европом не размећу гаће,
док Србија плаћа им трошкове!
Ово те је научио Мило
који те је довео до власти!
Шта то чиниш, срам те и стид било,
да ли имаш барем мало части!?
Ви сте браћа по крви и вјери
оба сте нам угасили сунце,
ви сте оба безумне звијери
што немају ни душу ни срце!
Да нијеси умислио можда
свим Србима да стојиш на трону
и замишљаш великога вожда
док нам наша надања потону.
Знам да радиш да признаш Косово
митрополит лично ти је рек’о,
сваки твој је пион протестов’о
а владику на нож је дочек’о.
Ти у дане великога поста
за смртни се гријех не покаја
но ти мржња на сред душе оста
а твом циљу води те издаја!
Ништа горе од душе длакаве,
то је мана сујетнијех људи
силом дижу незнавене главе
презирући откуцаје груди
Кумимо те великијем Богом
не долази, не требаш нам ништа,
лакше ћемо, кад не крочиш ногом
одбранити цркве и огњишта!
Жарко Бојић, Подгорица
RSS