КАКО СТИХОВИ ПЕСНИКЕ ПРЕПОЗНАЈУ
сестричини ЈУЛИЈИ
Ако можеш угледати радост ватре,
ако препознајеш старост као замор,
ако се заљубиш у невидљиво,
у невољама ако запажаш сличности,
ако у еху чујеш продужену утеху,
ако пред силом у светлост се склањаш,
ако можеш на време да приметиш,
биће ти јасно како стихови песнике препознају.
Андреја Ђ.Врањеш.
ЗНАЈ
Понекад пожуриш,
па онда успориш,
некад устанеш,
а некад паднеш,
некад ко облак меки oсванеш,
некад се недаш,
некад се дајеш,
некад румениш,
некад побледиш,
некад расипаш,
а некад штедиш.
Некад си близу,
некад далеко,
неки те воле,
а неки мрзе,
упамти добро запамти,
не смеш никада бити део,
никада део дечје сузе!
Андреја Ђ. Врањеш.
.
______________
ЖИВОТ ПРАЗАН
Знао га је мимо хтења,
од себе је био узан,
имао је ничег пуно,
смејати се није знао,
из предмета људска светлост,
oн je пао.
Животом је био будан,
ко кип рањен,
зрело – чудан.
Андреја Ђ.Врањеш.
RSS