БОГ И ЈА
Договорили смо се у четири ока, Бог и ја.
Договорили смо се, како приличи Боговима и људима.
Нека се не чуди паганска Весна,
И Homo Sapiens у мени,
Научила сам да разликујем
Дивље од питомих звери!
Задужена за младост и јутро без кише,
Праштам свима, из дубине срца!
Праштам и онима који ме убише!
У материци пролећа, стало је све Божије и моје,
Робиња сам, једног ратника, из поражене Троје.
Чак, да сам и Мелиса која је хранила Зевса,
Ћутаћу! У сумраку, у тишини,
Писаћу Сунцу у даљини.
Ко уме да нађе пут до мора,
На истој стази, наћи ће мене!
Гле, ироније! Кад боље погледам,
Фамилијарни смо, ја и стење!
Крвно смо везани и шта је ту чудно?
Бојим се да није до нас, него усудно!
У паломе лишћу, кад препознах Бога,
Осетих се јаком, до небеског свода!
Аутор : Весна Радовић
RSS