ВАСИЛИЈ АРКИПОВ
ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ СПАСИО СВИЈЕТ
Најдраматичнија војно-политичка ситуација у људској историји до данас сматра се кубанска ратна криза. Тих 38 дана њеног трајања свијет је био на рубу нуклеарног рата. Тачније, читаво човјечанство је било на ивици могућег истребљења. Томе је допринио Никита Хрушчов који је тада био на челу Совјетског савеза. Наиме, он је премјестио своје нуклеарне ракете на Кубу у близини друге суперсиле, Сједињених Америчких држава, на чијем челу је био Џон Ф. Кенеди.
Криза је почела 27. октобра када је над Кубом погођена америчка шпијунска летилица У-2 совјетским пројектилом. Међутим, томе је претходио један догађај, када је 14. октобра пилот америчког шпијунског авиона У-2, снимио 928 фотографија на којима су се видјела градилишта лансираних рампи за ракете СС-4 у рибарском селу Сан Кристобал на западу Кубе. Већ сљедећег јутра министар одбране Роберт Мекнамара је о томе обавијестио предсједника Кенедија. На хитном састанку већина америчких војних челника инсистирала је напад на Кубу. Томе су се ипак супротставили Мекнамара и Кенеди.
Донијели су мање репресивну мјеру коју је Сенат такође одобрио, а то је – поморска блокада Кубе. Мобилисано је 150 хиљада војника . Као одговор на ту одлуку, Хрушчов је 23. октобра запријетио испаљивањем нуклеарних ракета у случају америчке инвазије на Кубу. Тензије су биле велике с обје стране, па су и инциденти између америчких и совјетских авиона, бродова и подморница били учесталији.
Између осталог, један инцидент се десио када је грешком и без дозволе још један амерички шпијунски авион У-2 петнаест минута надлијетао територију Совјетског савеза. На то су Совјети одмах реаговали подизањем својих МИГ-ова. Ни Американци нијесу мировали па су подигли своје ловце Ф-102, наоружане нуклеарним главама зрак-зрак.
Но ни то није било довољно, већ је истог дана у близини совјетске подморнице Б-59 у Карипском мору, не знајући да је она опремљена торпедом с нуклеарном бојевом главом, америчка морнарица испалила неколико сигналних дубинских бомби да би је натјерала да изрони. Заповједник совјетске подморнице Валентин Григоријевич Савицки је тог момента био спреман да лансира нуклеарни торпедо на амерички носач авиона. Лансирање торпеда морало је, према правилима, одобрити најмање три важна човјека на подморници, а то су заповједник подморнице, политички комесар и другорангирани капетан.
Лансирању нуклеарног торпеда, од њих тројице тада, једино се супроставио 36-огодишњи други капетан подморнице, Василиј Аркипов. Он је успио да наговори заповједника подморнице Савицког да изда наређење о израњању подморнице и сачека даља упутства из Москве. Да се Аркипов није побунио против лансирања нуклеарних торпеда, десила би се катастрофа огромних размјера која би уништила читаву сјеверну хемисферу, како су касније констатовали научници свјетског ранга .
Хрушчов је такође располагао информацијом да је војна америчка команда била спремна да 29. или 30. октобра започне бомбардовање Кубе, ако се побуне због поморске блокаде. Зато је лично послао 26. октобра увече, Кенедију депешу у којој саопштава да неће слати ново оружје, а оно на Куби ће повући или уништити, ако америчка војска уклони блокаду и обећа да неће извршити војну инвазију на Кубу.
Наравно, војна америчка команда, на челу са Кенедијем је прихватила споразум, а Совјети су већ 28. октобра пристали размонтирати нуклеарне ракете на Куби и вратити их у СССР.
У Бијелој кући тај догађај касније је назван „Црна субота“, а Хрушчов, Кенеди и тадашњи савјетник УН-а, побрали су већину заслуга за мирно рјешење кризе која је у том моменту човјечанство била довела до ивице нуклеарног уништења.
Али, неки су мишљења да је требало највећу заслугу преписати младом Василију Алексадровичу Аркипову, који се послије драматичних догађаја те „црне суботе“, 27. октобра 1962. године, трезвеног и одлучног става супротставио могућој катастрофи и људским страхотама невјероватних размјера.
Мекнамара је на конференцији, која је на четрдесетогодишњици кубанске ракетне кризе одржана у Хавани 13. октобра 2002. године, рекао да је атомски рат био знатно ближи него што је то већина људи уопште могла и да замисли. А директор Националне безбједоносне архиве, Томас Блантон, том приликом је изјавио да је „момак под именом Василиј Аркипов спасио свијет“.
О томе је снимљен и документарни филм: Secrets of the Dead: The Man Who Saved the World/Тајне мртвих: човјек који је спасио свијет). Аркипов је касније унапријеђен у вице адмирала 1981. године када је и пензионисан. Умро је 19. августа у 72. години.
Аутор: Василије Васко Јанковић
Фото Wikipedia
RSS