ВОЛИМ ИХ ГЛЕДАТИ
Ћутао је, другарица га је упитала са зебњом: ,,О чему толико дубоко размишљаш , као да си у проблему? Посматрао сам мраве како се мимоилазе,чудно је то њихово протицање у времену. Дотичу се појединачно сваки са сваким као да нешто саопштавају,упозоравају један другог, или можда најављују важно, битно!
Код људи је другачије, они говоре иза леђа. Мрави имају много достојног пажње у вредним животима.Они су на овом нашем заједничком трајалишту због тога да ураде нешто,немају времена за пакост, пре угину него ли схвате да су живели.Волим их гледати, уверен да сам се дружио са лепотом. Када год их посматрам заборавим на људе, као да сакупим вечност сабијену у тренутак. Њихови животи су тихе истине,никоме не сметају, живе у колонама као минијатурна војска. И нигде толико реда као у њиховом свету.Они и време заједно пролазе, пролазе.
САН
Видео је мрава кад спава,
наслоњеног на сламку,
у сенци сломљених трава.
Загледан у тајну,
шапатом оку је реко,
мравак је ослушнуо варку
и из сна утеко.
Андреја Ђ. Врањеш.
RSS