ВОЛИМ ТВОЈЕ ПОСТОЈАЊЕ
Волим твоје постојање и оно слатко безгрешно ,потајно надање.
Све те дамаре и срца трептаје…
Од сада па надаље.
Волим мисао о теби којом ми испуњаваш дане.
Волим оно устрептало “да ми се јавиш”чекање.
Волим да се будим и у мислима с тобом започнем дан ,па онда завршим дан и
одпочнем са тобом сан…
Желим да се ни од куда појавише,да ме поздравиш у живот собом да ме вратиш…
Волим што све разумеш и без речи мисао ми ухватише…
Мене боље од мене самог схватиш…
Ти душом грлиш речима ми биће позлатиш.
Све осмехом љупким наплатиш…
И као на старом клатну да се клатим кад год себи кренем ја се теби вратим.
Где год да погледам-тамо си.
Где год да кренем ,пре мене ту- одавно си!
Све ме ово с тобом и превише заноси.
Тело ми се смирило душа не пркоси…
Мисао о теби ме непрестано далеко носи…
И не постоји више на свету место,где не видим твој престо.
Крунисана жено без круне.
Виолино моја без струне.
Све те моје и воли и куне.
Волим јер другачије не уме ово срце моје,
а куне себе човек овај ,што није умео пут свој пре тебе да разумеме…
Па пати што крај тебе не може никад бити…
Што осмех твој другом лице кити.
Што те други као витез, штити..
Што ти други шапуће тихо ,тајну моју коју ме зна нико…
И поново ме мисли чежње опхрле ,али знам да руке твоје место мене другог грле..
И опет немир у мени и бићу мом место заузме грлим те у сновима ,а јутро ми те одузме…
Аутор стихова Бојана Чолић Грујић 🕊️🕊️🕊️
ВЕРА🕊️ ЉУБАВ 🕊️ НАДА 🕊️
RSS