ВРАНА И СЛАВУЈ
Заграктала врана фугу , Зелено пролеће,
долетео славуј класан ,
на фестивал птичје среће.
Ал певат му нису дали , само с враном у дуету,
какав је то дует био,
растерао цео гај,
што је славуј лепше пево,
ружнији је био крај.
Хукну сова с дуда врани,
кад запеваш а ти стани,
теби треба бити јасно да је за те певат касно.
Гракну врана без пардона,
ја сам шуме примадона,
не кривите ништа мене,
славуј треба сић са сцене.
Утисак је био горак,
славуја су отерали,
сад је с враном пево чворак.
А како су зазвучали
и сви ћуте, сви су знали,
још им тапшу, још их славе,
када год би ови кружни,
увек што их има, тужни,
дисонантно запевали.
Андреја Ђ. Врањеш.
RSS