ДАН СТИДА
Вечерас је васкрснуо Мурат
голом сабљом мајући на Србе
а питомци Алексе Бечића
устали су да му руку љубе!
Не хтједоше да стану за правду,
све злочине да осуде редом!
Ћутали су! Зашто? К’о да краду!
Гадан оброк поједоше с медом!
Ако тврде: -Мир им је нација!
Зашто српске крви се не сјете?
Зар крв наша другом је дација,
наше жртве зар нијесу свете?
Не чудим се шиптару Дритану
који трује са четири губе,
али имам једну грдну рану,
за гласаче нашао је Србе!
Срби моји, до кад ћемо ‘вако,
до кад ћемо грцати од срама,
ево Мило министра нам мак’о
а сирене чујем улицама!
Ноћас Милош прославља са Рашком,
са Драгињом грли се Божена,
све се вашка удружила с вашком
а наша је нада поражена!
Ми нијесмо имали побједу,
илузија то је само била,
изгледа ћу још коју сиједу
стећи опет чекајући Мила!
Аутор Жарко Бојић
RSS