Српски лист „Печат“ објавио је 31. децембра 2021. године интервју са епископом бачким Иринејем, у коме је архијереј изнео своја размишљања о сличности историјских путева Руске и Српске Православне Цркве и важности очувања братског односа између две највеће Помесне Православне Цркве словенског света.
Дотичући се учешћа Руске Православне Цркве у пројекту украшавања храма Светог Саве у Београду, владика бачки Иринеј је рекао да није „неважан симбол“ то што је „Храм Светог Саве на Врачару довршен заједничким трудом српских и руских мајстора и уметника.“ С тим у вези, архијереј је рекао: „Заједништво великог, братског, једноверног руског народа и нашег народа кроз историју путоказ је и за будућност: српски чамац или бродић ваља да и убудуће буде чврсто привезан уз велики и моћни руски корабљ (брод)“.
Епископ бачки Иринеј је у свом интервјуу велику пажњу посветио сличности проблема положају канонске Цркве у Украјини и Црној Гори. „Стање црквених ствари у Црној Гори није друго до минијатурна слика стања у Украјини“, нагласио је архијереј. „У оба случаја је на делу национални „инжењеринг“. У Црној Гори се чини очајнички покушај да се занавек етаблира новоформирани црногорски идентитет, заснован на порицању српских корена и многовековне српске самосвести Црногораца.“
„Рус – најстарији историјски назив велике источнословенске земље, коју је Петар Велики „европеизирао” у књишко Росија, присутан и данас како у титули Патријарха московског тако и у титули расколничког „патријарха кијевског”, па и у имену које користе и прикарпатски и наши бачко-сремски Русини или Руснаци“, подсетио је владика бачки Иринеј, упоређујући ситуацију у Црној Гори са процесима који се одвијају у Украјини. „Што се тиче појма Украјина, он је тек од краја XIX века почео постепено да замењује исконско име допетровске Руси, да би га бољшевици – у теорији интернационалисти, а у пракси произвођачи нових, најчешће вештачких нација, заснованих на антируској матрици – у XX веку озваничили и учинили јединим дозвољеним називом.“
Архијереј је истакао да је инструмент борбе против канонске Цркве у Украјини и Црној Гори стварање расколничких „Цркава“ на основу националистичке идеологије. „Због тога су пројектанти и конструктори нових нација у XX и XXI веку, премда најчешће или атеисти или верски индиферентни, дошли на идеју да треба или да поробе и у своја кола упрегну постојећу Цркву или, уколико то није изводљиво, да сами оснују неку своју нову „Цркву”. То чине по начелу „дај шта даш”, не хајући ни за каква правила, а најмање за црквено-правне датости, али притом грубо фалсификујући, за сваки случај, историјске чињенице и приписујући својој псеудоцрквеној или цркволикој творевини непостојећи историјски континуитет. То се дешава и у Украјини и у Црној Гори“, рекао је епископ Иринеј. „Какав је то црни хумор кад Петар Порошенко (крштен, али конфесионално више него сумњив) и Мило Ђукановић (некрштен и атеиста) расправљају која и чија Црква је била „старија”, „аутокефална” и слично!!“ Јерарх Српске Православне Цркве је приметио да је „у оба случаја, украјинском и црногорском, народ на најубедљивији начин показао антицрквеним „црквоношама” где им је место“.
Подсећајући на масовне верске литије одржане у Црној Гори током 2019. и 2020. године у одбрану светиња, архијереј Српске Православне Цркве је скренуо пажњу читаоцима да „у Украјини канонска Црква организује масовне празничне литије у којима учествује и по двеста педесет хиљада верника, док расколници не могу да „добаце“ ни до педесет хиљада“. Епископ бачки Иринеј је нагласио да је „и поред притисака, шиканирања и увреда, законита, канонска Црква у Украјини и даље је већинска и доминантна“, а да се „расколници налазе мање-више онда где су били и пре неканонске интервенције Цариграда и њиховог признавања, непризнатог на нивоу светског Православља“.
Сектор за информисање ОСЦП-а
www.mospat.ru
RSS