Црква Светог Николе ( стара 178 година )
(Преноса моштију Св. Николаја Мирликијски чудотворца) у Вишњици, на територији градске општине Палилула, (град Београд, Србија), подигнута је 1842 год. Представља непокретно културно добро као споменик културе, (заштићена је од стране Завода за заштиту споменика културе).
Историјат цркве:
Мештани Вишњице, имали су намеру да истовремено са школом, подигну и храм у свом насељу, остварили су тек 1838 год. на старом црквишту, (на темељима пређашње цркве која се ту налазила). Иако су се вршила богослужења, у то време нису још били завршени комплетни радови, што видимо из писма становника села из 1842 год., у коме се обраћају молбом кнезу Милошу за дозволу да могу у Београду да прикупљају прилоге за довршење цркве и набавку ствари за цркву. У Летопису храма је забележено да су вишњичку цркву често посећивали краљ Милан и краљица Наталија са сином краљем Александром, посебно о летњем Св. Николи. Краљица Наталија је богато даривала цркву, народ и школу у Вишњици.
Архитектура цркве: Црква је посвећена Св. Николи, (Преносу моштију Св. Николаја Мирликијском, 22.05.), саграђена је као једнобродна грађевина са полукружном апсидом, нешто ужом од брода, и две полукружне певнице. Зидана је од камена, са пуним конструктивним зидовима споља обрађеним малтером. У обради фасада, на којима дуж целе површине тече фриз слепих аркада, јасно су уочљиви елементи српске средњевековне архитектуре. Западним прочељем доминира декоративно обрађен портал са нишом у којој је смештена представа патрона храма, изведена у техници мозаика. Ентеријер цркве је јединствен и састоји се од олтарског простора и наоса са северном и јужном певницом. Иконостас је израђен у новије време. Северозападно од цркве налази се двоспратни звоник квадратне основе, изведен у опеци и појачан контрафорима.
Насеље Вишњица (центар насеља), налази се свега 10 минута ако идете колима, док је црква од центра насеља удаљена 2 километара. Сама црква је смештена у предивној, прекрасној, бајковитој природи, ушушкана шумом, (која гледано из далека или из висине), штити цркву као што свака мајка штити и чува своје мало дете. Ако долазите у поменуту цркву, која је споменик културе, поред тога што ћете видети предивне пределе, шумовите делове који окружују цркву, штитећи је од разних временских утицаја, такође ћете видети и предивно плави Дунав који је у недалекој близини црквене порте. Уласком у саму порту цркве осетићете као да сте утонули у неку бајку, имаћете утисак када будете крочили у порту цркве, као да је ту, у тој порти, поготово у самој цркви, време стало. Осетићете неописив мир, тишину, духовност ће вас обгрлити обема рукама и пожелећете да останете што дуже можете. Наравно, поред предивне природе, лепо сређене траве у црквеној порти, самим уласком кроз врата цркве, осетићете да вам се на десно раме спушта нико други до Анђео небески.
Већином, у току дана, црква је без служитеља и свештеника, сами се послужите – услужите свећама, на тачно одређеном месту оставите новац колико је написано да кошта свећа, тамљан, брикет. Неки од верника оставе више од написаног, што после свештеник користи за преправке и дораду у цркви,порти и за црквену славу која се празнује 22.05. када се окупе млади, родитељи са малом децом, старији мештани, свештеници из околних цркава и као најуваженији гост Његово Преосвештенство Патријарх Иринеј, који тим поводом, благослови присутан народ и све мештане Вишњице. Црква је као кошница за време Божићне Свете Литургије, Васкршње Свете Литургије, Ђурђевданске Свете Литургије, (која је слава већине верног народа Вишњице), за време венчања, крштења. Када једном будете дошли, имаћете жељу да поново дођете у скоријем року, јер, сама духовна атмофсера која се осећа приликом доласка у порту, позваће вас поново у посету, да што дуже останете у порти и цркви, да упијате прекрасне иконе, дивећи се њиховој красоти, једноставношћу, ипак, са друге стране и фасцинантношћу линија и боја фресака које одушу миром и миомирисом, духовношћу, самим погледом на њих.
Основна школа Иван Милутиновић у Вишњици. ( школа је стара 192 године)
Ова основна школа, налази се у самом центру насеља Вишњица, (што би мештани рекли: ” У центру села”), са једне стране, (доње стране), са другим двориштем излази на саму обалу Дунава. Историјат школе: Писаних, званичних докумената о оснивању првих школа у Вишњици, Великом Селу и Сланцима нема, али се, као поуздани подаци могу узети они Милана Ђ. Милићевића, дати у књизи “Кнежевина Србија”. По тим подацима, школа у Вишњици, основана је 1839. На основу тога, школа у Вишњици спада међу најстаријим сеоским школама у београдском округу. Почетком 19. века, Вишњица је била највеће село на овом подручју београдског округа. У Вишњицу се тада, у то време досељавају становници из јужних, планинских крајева Србије, али и из Аустроугарске, што се види у подацима о првим ученицима, тачније њиховим родитељима. Најстарији званични документ о школи на овом подручју датира из 1841. год.
Званични документ из 1841 год. је молба Примирителног суда великоселског, којом се тражи одобрење Попечитељства. Стара, прва школа у Вишњици, на обали Дунава, имала је своју башту, која је служила првенствено за издржавање учитеља, мање у наставне сврхе, све до 1928. год., када је подигнута зграда данашње школе. Школске зграде су углавном биле смештене поред цркава и служиле су као народне трпезарије. Вода се доносила са оближњих извора. Школа у Вишњици била је четвороразредна. Похађање наставе у Вишњици, дуго је било слабо, јер су се деца бавила разним пословима у домаћинству, док су женска деца веома ретко ишла у школу. Редовније похађање школе почиње 50 – тих год. ХХ века. У извештаљима Попечитељства и записима Милана Ђ. Милићевића, можемо видети напредовање и успех тадашњих ученика. Оцењивање је било описно, док су на испитима од 1881. год. присуствовали “повериоци општине”, тј. чланови Школског одбора. У периоду од 1836. до 1840. год. уписаних ученика је било 1120, школу није похађало 575. За време окупације, у II светском рату, половина ученика није похађала наставу. Градња школе у Вишњици представљала је велики напредак, док је њено опремање помогао београдски индустријалац Влада Илић.
У периоду 1968 – 1970. године, дограђена је сала за физичку културу и крила зграде су проширена. 1954 год постаје осморазредна. Школа носи име народног хероја који је био партизан у II светском рату, који је погинуо у непосредној близини школе. Веома значајни датуми који су везани за изградњу нове школске зграде 1828 год., и 1968 – 1970 год.
Најуспешнији период забележен је 80 – тих год. 20 – тог века, када је школа имала 1250 ученика и 55 наставника. Последњих година много се ради на побољшању услова рада, захваљујући помоћи локалне заједнице и ангажовању родитеља. Последњих година подмлађени колектив школе, напорно ради на очувању традиционалне важности школе у локалној заједници, и да држи корак са савременим токовима у образовању. Школа у Вишњици постоји 192 год.
Излетиште Ада Хуја
Ада Хуја је полуострво на десној обали Дунава. Граничи се са насељима Вилине Воде и Депонија, исто тако и са Богословијом и Карабурмом на југу. Ада Хуја укључује рукавац који га одваја од Вишњице и Роспи Ћуприје. У близини је веома важна саобраћајна деоница за тај део Брограда – Вишњичка улица и Панчевачки мост. (У плану је изградња моста који би требало да споји Аду Хују са Земуном, Новим Београдом). Историјат: Првенствено, Ада Хуја је била острво. Острво и цела обала дуж Дунава ( Вилине воде, Карабурма, Вишњичка Бања) богати су изворима сумпорне воде, која је нашла примену у лечењу очних обољења. На острву, на данашњем делу Роспи Ћуприје налазе се остаци велике Келтске некрополе. Древни Римљани, користили су термалне изворе за јавна купатила. На почетку 20. века, острво је прекривено бујном вегетацијом и виноградима, захваљујући повољној клими (ветар) и термалним изворима.
У јесен 1940. године рукавац Дунава преграђен је како би се добио зимовник, дугачак 4 км и широк 200 м (велики зимовник за бродове, 07.12.1940), тада је било планирано да се ту подигне и бродоградилиште. Ада Хуја представља зелену оазу са дивљим плажама. На Ади Хуји пронађен је самоникли парадајз, који је могуће на то тле доспео помоћу ветра који је носио семенке парадајза. На Ади Хуји, боравила су три старца испосника, који су прорицали шта ће се тачно догодити народу Србије и света, и када ће бити смак света. О њима је лепо и веома запажено писао тадашњи часопис ” Време” 1938.
Поменуто полуострво Ада Хуја веома је популарно код младих, родитеља са малом децом, старијих. Називамо га излетиштем, ми мештани насеља која су у његовој непосредној близини, као што је Вишњичка бања, Роспи Ћуприја, Карабурма. Задњих 13 година, изграђени су веома модерни ресторани који по стандарду, ентеријеру, екстеријеру не заостају за оним ресторанима који се налазе у самом центру Београда.
2015. године, направљена је отворена теретана за све који воле да вежбају у природи, на свежем ваздуху. На справама отворене теретане, подједнако уживају како млади, тако и старији посетиоци, који су и даље физички активни и веома успешно, без и мало муке савладавају коришћење свих справа за рекреацију.
Исте год., направљен је и дечији кутак, посебно ограђен, где деца могу да дођу са својим родитељима, бакама, декама, да се играју. Уствари, родитељи имају могућност да седну на неку од постављених клупа, док се њихова деца безбрижно играју испред њих. Дечији кутак је обложен гуменом подлогом, која приликом дететовог пада ублажи пад и не дозвољава озбиљне повреде и огреботине.
Деца када их родитељи доведу, не желе да иду кући. Веома је лепо и за старије, тачније пензионере, јер поседује лепу стазу за шетаче и стазу за бициклисте.
У близини дечијег кутка, налазе се модерни кафићи који у летњем периоду отворе своја врата широм за нове госте и туристе, са веома љубазним особљем, и веома приступачним ценама напитака, оброка.Ада Хуја поседује и велики паркинг, терен за тенис, пецарошки део.
Од јутарњих часова до касно у ноћне сате, Ада Хуја живи, одмара само пар сати, од 05 – 07:30 h, када се отварају кафићи, док се ресторани отварају нешто касније, од 09h.Ко год је од туриста посетио Ада Хују морао је поново да се врати. Зашто? Због лепог плавог Дунава, предивног погледа, великог дела за дечију игру, велике стазе за шетаче и бициклисте, лепих зелених површина (на којима може да се седне, направивши прави пик – ник у природи).
Сваки туриста заволеће Аду Хују због његове близине центру града, приступачном прилазу, великом прегледном паркингу, зеленилу, лепом чистом Дунаву, пецарошима који са стрпљењем пецају.Ко жели, нека дође, неће се покајати. Ко једном дође на излетиште Ада Хуја, увек се враћа, јер се заљуби у његову отвореност, а уједно и тајанственост коју Ада Хуја крије.
Насеље Вишњица, налази се 10 мин. колима од центра Београда, где се налази и основна школа, док се црква у Вишњици налази 15 мин. од центра Београда. Ада Хуја се налази 5 мин. од центра Београда, ако идете колима.
На Ади Хуји налази се 120 врста птица: Црноглави галеб, мали и велики корморан, соко вертушка, патке, лабудови, највећи орао Европе белорепан.
Острво Ада Хуја и околина доводе се у везу са Келтима и оснивањем Сингидунума, 300 год. п.н.е. Почетком 20 – тог века, подручје Ада Хује било је прекривено виноградима и бујном вегетацијом којима су погодовали повољни ветрови који овде дувају, као и природним термалним изворима. Иза брда изнад Аде Хује налази се извор лековите сумпорне воде, где су стари Римљани градили прва јавна купатила.
На Ади Хуји на Светски дан Планете Земље одржава се Супернатурал фестивал. 10% прихода од продатих карата усмерава се на пошумљавање Аде Хује.
Аутор Текста и фотографија: Милица Милинковић, Београд
RSS