Збирка песама „Наслеђе“ Јанка Купале на српском језику
Наслеђе / Јанко Купала ; прир. Иван А. Чарота ; превела с белоруског Дајана Лазаревић. – Београд : АЛМА, 2020.
У издаваштву „Алма“ у Београду, изашла је на светлост дана збирка поезије једног од највећих белоруских песника Јанка Купале (1882-1942) под називом „Наслеђе“. Купала није непознат у српској култури, а његову поезију су раније преводили Момчило Ђерковић, Миодраг Сибиновић, чак и песникиња Десанка Максимовић. Купалина поезија на српском језику се појављивала у десетак часописа и неколико антологија, а сада имамо част да се потпуније упознамо са његовом поезијом у овој збирци, животним околностима и склопимо потпунију слику о овој интересантној личности.
За збирку „Наслеђе“ избор поезије потписује проф. др Иван Чарота из Минска, у Србији добро познат као највећи пријатељ српске речи и културе у Белорусији. А чувење је сасвим оправдано, будући да је посветио више од 45 година живота представљању српске културе у својој отаџбини на прави начин, а као резултат тог рада проф. Чарота се може похвалити са 146 књига и брошура, као и 638 објављених научних чланака. Осим избора поезије у „Наслеђу“, професор потписује и обиман поговор, у којем се осврће на Купалино наслеђе, лик и дело, грешке у интерпретацији које се јављају у данашње време, као и перцепцију његовог стваралаштва у бившој Југославији и у Србији данас. Поезију је превела Дајана Лазаревић.
Јанко Купала је рођен је у селу Вјазинка, у Виленској губернији Руске империје, 25. јуна (7. јула) 1882. године, а живот је трагично окончао у Москви, 28. јуна 1942. године. Јанко Купала је најпознатији псеудоним Ивана Доминиковича Луцевича – белоруског песника-класика, драматурга, публицисте, преводиоца и једног од оснивача нове белоруске књижевности и књижевног језика. Познат је и као преводилац, а преводио је са руског и пољског на белоруски језик, а познато је и да је превео међународну пролетерску химну „Интернационала“ на белоруски. Купала је проглашен за Народног песника Белорусије (1925), а био је и академик Националне академије наука Белорусије (1928) и Националне академије наука Украјине (1929); лауреат је Државне награде СССР-а (1941) за збирку песама „Од срца“. Данас се додељују награде са његовим именом, штампају збирке његове поезије, многе улице носе његово име. Један је од најпознатијих и највећих белоруских песника.
У збирци се српски читаоци могу упознати са чувених Купалиним сонетима, као и другим песмама, у којима се може упознати белоруска душа и све што припада њој – непрегледна зелена поља, плаво небо, сународници забринути, погурени, али поштени и вредни; жар патриотизма и жеља за одбраном слободе – свог огњишта, али и целе државе.
Верујемо да српски читаоци неће бити разочарани садржајем ове збирке и да ће Купалина реч одзвањати и у српским душама, баш као и у братским белоруским.
мср Дајана Лазаревић
Поезија Ј. Купале
Јавор и калина
Лабудовом песмом пролећа,
Одбацивши зимске чини,
Шапућу јавор и калина
Над јарком у тужној даљи.
Лишће се хвали зеленилом
Речи небу разумљиве:
Умију се ујутру росом,
Мазе у подне са сунцем.
Увече молитве покорне
С` мајком-земљом очитају;
Тајанствено ноћицом црном
Месец, звезде разматрају.
Слушају осмехе русалки,
И клеп крила ноћних вила,
Вејање ветра опијено,
Пљускање изворског била.
Сненим пољем музика чудна
Чује се у маховини…
Срећни су јавор и калина,
Одбацивши зимске чини.
1910
Ја волим
Ја волим клице са поља наших,
У зелено свите лугове,
Шум низ мрачне, глухе борове,
И лети шаптања изворских.
И сређено у маховини
Наше село – своје кривде сведок,
Волим народ свој – тај цвет увеок,
Цео крај – мени драг и родни.
Ја волим јасне очи и груди
Гипки стас на лепој девојци:
О њој маштам кроз јаву и сне.
Волим и зовем, к`о у безљуди, –
Чују поклич суви шумарци,
Поклич: ко то, ко воли мене?
1912
Поздрав вама…
Поздрав вама, слободни песници!
Поздравља вас и млади и стар.
Разлијте лењинским заветима
Искрених песама својих дар!
Да кроз веке пролећа распетог
Мисли ваше у свет ишле би…
Поздрав вама, слободни песници,
На овој белоруској земљи!
1936
RSS