Богдан Богдановић је рођен 25. августа, 1984. године у Суботици. Поезију пише од 2007. године. Песме су му објављиване у многим часописима, зборницима и на порталима. Са две песме заступљен је у Антологији српских песника рођених у периоду 1946 – 1996. године: Фигуре у тексту – градови у фокусу, коју је приредило УКС. Објавио је две збирке песама, У пустињи цвет (2019) и Тундра (2020). Песме су му превођене на мађарски и енглески језик. Пише колумне за портал фанзина Шраф.
КОРОВ
Из нетрага нечиста је сила
попела се на трон фараона.
У голуба поломљена крила,
утихла су са Љевишке звона.
Идеали посташе згариште
над ко’ијем сад аждаха лети.
Тамо где је душе извориште
коло воде звериње, авети.
Где је нест’о Обилића завет
да ће мачем противу рогатог?
Пречусмо ли Николајев савет:
„Само с Богом срце је богато!“
Воздигни се роде крстоносни,
треба срамна љага да се скине,
смрадни коров сав да се покоси!
Сунце јарко јутром ће да сине…
Аутор: Богдан Богдановић, Суботица
ИСХОДИШТЕ
Благосиљај, Премудра,
да се пастви врати снага,
да се скине срамна љага
с нашег имена,
да се опет чују звона
цркава из Призрена.
Зар се пук голобради
на Паштрику изборио
да нам данас отму
Дечане и Гориоч?
Наше реке ту је извориште,
пута нашег крајње исходиште,
ту где небо милују Љевишка и Зочиште.
Благосиљај, Блажена,
да се из сна тргне
васколико братство,
да се опет сложно
брани отачаство.
Крвљу ту је исписана граница,
на падине скрила се малена Сочаница,
ко две звезде сјаје Девич и Грачаница.
Вековима многим монаси су тиховали,
браниоци Крста животе су дали,
на бојишту обесни цареви су пали.
Ту су наш Витлејем и наш Јерусалим.
Благосиљај, Пресвета,
да се скине срамна љага
с нашег имена,
да се опет чују звона
цркава из Призрена.
RSS