Разговарамо са Анђелијом Петровић из Бијељине, поводом њеног књижевног првенца под називом ”’Хомољу на дар”
-За почетак можете ли нам рећи одакле баш тај назив за вашу прву збирку пјесама ?
-Завичај се у души носи цели живот.
По природи сам велики емотивац. Дошле су неке године када није лако носити се са животним проблемима, носталгијом и нарушеним здрављем. Таленат је ћутао у мени дуги низ година.После можданог удара из моје душе сручила се лавина.
Први рукописи, проза, оловне садржине!
Пошто ме је то рањавало, километре текстова сам уништила.
ХОМОЉУ НА ДАР је мој првенац!
Осетила сам потребу да му се одужим. Одакле осећам зов детињства, љубав је главна водиља!
Да ли сам и колико успела да такнем чије срце то ће се тек показати. Да ли за Ђурђевдан покрај крсног колача, прекадње и свеће, чији пламен чува традицију крсне славе из Хомоља, или за Божић, када замирише чесница поводом рођења Светог детета, Хомоље је увек присутно у мојим сновима.
Тамо сам добила име. Тамо сам направила први корак. Тамо сам научила да читам и пишем. Тамо су ми прве песмице без примесе туге испеване.Тамо ми је шљива ранка била и остала лепша од било које јелке, окићена даровима природе.
Тамо ме и данас очекује кучни праг, мада без загрљаја и добродошлице, ипак подгрејава осећања овом детету, које још увек није заспало у мени.
-На насловној страници видимо необичну слику, можете ли нам рећи шта је предтављено на њој…
-На насловној страни корица, Хомољка са колевком, мени најдражим симболом оног времена.
Пред очима, Хомољска мати!
Пасивна средина, време петролејке, тражило је многа одрицања.Време без превозних средстава, време пешачења у километрима, време када су женске руке биле фабрике текстила, од сукна , поњава, клечаних ћилима до богатог веза на раскошним вистанима, па отуда преслица и вретено нису случајност на овој слици , већ готово део свакодневнице у оно време.
У горњем делу фотографије, види се врело Млаве и његова предивна боја, за одмор душе рај на земљи.
Док се живот наш круни полагано, врело нетакнуто као споменик вековима стоји. Зато сам реци Млави, као живом бићу у овој збирци написала посвету о чему сведочи веродостојност исказа …
Ево пар строфа:
ТЕБИ МЛАВО
Свако има неку своју реку,
своје село, улицу и град,
неку своју обалу далеку
где је некад боравио млад.
Час зелена, час тиркизно плава,
теби шаљем песму преко Дрине,
нек се нађе у срцу Хомоља,
миљенице свих нас из даљине.
Зато буди, буди ту где јеси,
на извору завидне дубине,
тако увек нежно обојена,
у склопу врба и старе боровине.
На задњој страни корица су мајкини божури, пренети из Хомоља.
И божур и бели лептир имају исту симболику, недостајање
попуњено сећањима, на безвремену љубав која не умире!
-Које су теме највише заступљене у књизи?
У овој збирци теме су универзалне. Да ли сонети, љубавне у покушају, родољубиве или животне – све скупа могло би се свести под исти кров, поезије душе.
-Да ли сте стварали тј писали у току пандемије и како је она утицала на вас, вашу креативност јер пјесници су често доста осјећајни и осјетљиви на било каква ограничења слободе?…
-За време короне скоро да ништа посебно нисам написала.Фалио ми загрљај моје деце, додир, реч, поглед у очи, близина! Два месеца нисам изашла ван капије. Данас сам први пут прошетала стотинак метара.Корона ми је донела немир и страхове, и украла добар део радости, да на прави начин своју прву збирку могу представити.
Ево како сам о невидљивој песму написала, не из љубави већ онако по нашки;са можда смешном клетвом, по заслузи!
КОРОНА
Ко си шта си НЕВИДЉИВА
женског рода хаубице,
да страх сејеш по планети
авионе приземљујеш,
неизвесношћу нас трујеш,
ни молитве ни црквена
звона не чујеш: КОРОНА
– вода те однела!
Шта ће јадан човек стар
још помало душа жива,
заробљен међу зидовима
без контакта са људима,
него да се мобилише сам-
сејачице смрти, НЕВИДЉИВА
од деце нас раздвојила,
да стрепимо као мишеви –
ватра те спржила!
За све оне, што се боре,
у невољи удружене,
за хероје данашњице,
и оне јако уплашене,
ако нам је карантин,
тај једини брод за спас,
покажимо целом свету
да у слози лежи спас-
Мили Боже, сви смо стадо твоје –
помози нам, буди уз све нас!
-Да ли сте задовољни сарадњом са АСоглас издаваштвом и када можемо очекивати прву промоцију?
Једва чекам да угледам збирку у својим рукама. Захвална, љубазном особљу Асогласа, Дејану и Сањи Спасојевић на стрпљењу, јер сам правила грешке техничке природе и више пута их ометала у раду.Надам се да ћемо се у вези промоције накнадно договорити ако дозволи корона, пошто ми је све, као и пут до финалног производа штампања књиге, непознаница.
АСинфо ( Дејан Спасојевић)
RSS