Разговарамо са ђаконом Бојаном Крстановићем, аутором похваљене збирке прича.
АСинфо: Оче Бојане, честитам на овој похвали, желим да чујем ваше утиске са 5. Дринских књижевних сусрета у Зворнику?
БОЈАН: Хвала пуно. Свако добро од Господа желим Вама и читаоцима. Са Дринских књижевних сусрета носим дивна искуства и прелијепе усоменe. Стварно је велика част бити међу свим оним људима који су ствараоци писане ријечи. Најважније ми је то што сам добио додатну мотивацију да наставим да се бавим писањем. Због тога похваљујем овај сусрет и позивам све књижевнике, посебно почетнике, да узму учешће сваки сљедећи пут.
АСинфо: Ваше приче и поуке су врло читање на друштвеним мрежама, превасходно на Фејсбуку, драго ми је што сте учествовали на нашем конкурсу и што сте својим пристувом увеличали Сусрете, приче су врло корисне и Богогудоне, да ли моджа издавајте неку од њих, неку за коју мислите да је до сада наишла на најбољи пријем код читалаца?
БОЈАН: Да. Нажалост људи све мање држе књигу у рукама али зато телефон не испуштају. Ми морамо да одговоримо на све изазове и на сва искушења. Због тога сам се одлучио да своје текстове дјелим на друштвеним мрежама јер су на тај начин пред очима читалаца. Не сматрам себе неким књижевником. Ја сам човјек који пуно воли свој народ и зато желим да подјелим то мало знања које су и мене пренијели (и данас преносе) моји учитељи.
Што се мојих писаних прича тиче свака је прихваћена на посебан начин, зависно од читалаца. Понекад напишем неку причу за који сам баш спремам и потрудим а она остане непримјећена. А некад, за пар минита, напишем нешто што има неочекивано пуно читања и дјељења. Нема правила. Али оно што је најважније, мора срцем да се пише. Као отворим своје срце и кад с љубављу према свом народу напишем нешто то онда стварно буде добро. Човјек упада у замку, понекад хоће да му прича буде добра и онда се труди око приче. То је погрешно. Најважније је имати пред очима људе којима је најмјењена и пуно вољети те људе. Најбољи примјер је наш владика Фотије, он тако пише и он ми је узор с тим што сам ја далеко од духовности коју владика Фотије има.
АСинфо: Један, мени посебно необичан наслов који ми је привукао пажњу јесте ”ПРЕДЛАЖЕМ ДА СЕ ОРДЕН СВЕТОГ САВЕ ДОДЈЕЛИ СВИМ УЧЕНИЦИМА КОЈИ ПОХАЂАЈУ ПРАВОСЛАВНУ ВЈЕРОНАУКУ. ”Можете ли нам приближити поруку тј. поуку коју носи ова прича?
БОЈАН: Не дам никакву критику на дјецу! Дјеца су нам сјајна. Одлична. Ако се само мало потрудимо око њих наш народ има свијетлу будућност. Замислите свијет у којем одрастају. У кући слушају псовке, свађе, оговарања, врло често и приче против вјере, свештеника… Интернет им нуди свако зло које негира Божије постојање. Овај свијет им нуди сваки гријех. И шта се дешава? Овдје код нас у Брчком, на почетку сваке године има анкета да ли у сљедећој школској години хоће да уче вјеронауку. Замислите у мојој школи ДА заокружи 100% српске дјеце. Зар то није за орден!? Благо нама с њима.
АСинфо: Једнa од ових прича се сјећам из времена литија у Црној Гори, а она носи назив ”Оженићу те кад панде Мило” да ли имате још неке приче везано за ту борбу нашег народа за своја основна права у Црној Гори.
БОЈАН: О Црној Гори углавном пјевам. Ово је доста сложена тема. Ја сам Богословију завршио на Цетињу па сам упознат са ситуацијом у Црној Гори. Ми можда не схватамо да нам је прије свега потребан духовна обнова народа. Када се то деси онда ћемо врло лако средити све проблеме у друштву. Црна Гора се духовно препорађа. Ово је позив цијелом српском народу на једну духовну обнову која ће резултирати повратку Литургијском животу.
АСинфо: У једној причи сте рекли да живимо у времну хистерије себичности и да је човјек неспособан да види сбога ближњега, те да су у ери егоизма и похлепе добра дјела за ближње у домену бајке…све то звучи некако истиното и болно али вјерујем да постоји трунка наде да ће нам бити боље кад будемо бољи, како је то рекао патријарх Павле, да ли можемо бити бољи, хвала вам што оваквим ткестовима подстичете људе на размишљање и јеванђељско промишљање о животу, о себи и Божијим заповијестима на крају јер прве и највеће двије заповијести и јесу о љубави…
БОЈАН: Сви моји текстови позивају на двије Христове највеће заповијести: љубав према Богу и љубав према ближњем. То је суштина наше вјере. То је закон. Ми смо врло често склони испуњавању неких правила, а љубав нам је у другом плану. Заборављамо њену суштину. Срца нам се хладе. То не смијемо дозволити. Морамо упалити пламен те јеванђелске љубави у срцима. Морамо да волимо Бога свим својим бићем и да волимо бижње као сами себе. Та љубав мора да се види у нашим дјелима.
АСинфо : Збирка је подијељена на три дијела, ”Моје борбе”, ”Практично јевањђеље” и ‘Мало о пуно добрим људима”, да ли сте рамишљали о наслову који би књига могла да носи и да ли ускоро можемо очекивати њено објављивање ?
БОЈАН: Хм! Ја имам једног пријатеља и брата, он се зове Дејан и он је мало блесав (смијех). Не шалим се. Дејан даје вјетар у леђа књижевницима почетницима и то ради на невјероватан начин. Да се вратим на претходно питање, он има ту искрену љубав према људима и зато се не љутим на њега када моје текстове објављуке без мог знања јер има невјероватан ентузијазам према свему овоме. Тако да, Дејан ми је велики подстицај за књигу па ћемо видјети.
Књига (као и сво моје живтно дјело) може да се зове само: „Остајем овдје”. То је мој позив свим људима да не напуштају своја огњишта, да не иду у бијел свијет него да остану овдје и да све сви заједно боримо да будемо бољи и да нам буде боље.
АСинфо: Добро пишете и поезију, на крају рукописа приложили сте и неколико пјесама, да ли би ваша књига могла бити збирка прозно поетских радова?
БОЈАН: Вјеровали или не, ја то чак и не разликујем када имам инспирацју и неку поуку за свој народ онда то и напишем. Некад буде пјесма некад прича. Углавном и ја сам као оно магаре што је Христос сједио на њему. Писао је о томе скоро један руски глумац. Сво моје писање је дар од Бога. Не могу сам ни реченицу да саставим. Муку мучим и са правописом (смијех). Како ме кад Господ надахне тако и напишем.
АСинфо: Ваша порука читаоцима.
Бојан : Драги читаоци, све поруке имате у Светом Писму.
RSS