Кажи ми…
Погледај.
Шта видиш?
Има ли нешто лепо, нешто што је необично и занимљиво? Има ли духа, има ли сјаја то нешто?
Да ли си у прилици видети нешто?
Кажи ми. Објасни ми. Појасни ми.
Нису ово свакидашњи дани, ово су необични дани, необични људи. Сви су посебни, чудни.
Какве су твоје мисли? Које боје? Светле?! Или тамне? Нека буду светле, кажем ти. Долазе дани бољи. Долазе кажу по вољи. Светли дани.
А какви су осећаји твоји? Које су боје?
Кажи ми и то. Обоји све најлепше што знаш и умеш. Даруј оно најбоље од себе и себи и другима. Даруј и мени.
Отвори кључем оно што треба, врата, прозор или…срце.
Пошаљи ми и тако ми кажи оно што ти стоји у грлу, у срцу, оно што знаш, што осећаш.
У ноћи или у јутру погледај оком будним и кажи ми оно лепо што видиш. Охрабри ме. Оснажи ме. Речима ме опиј. И дај ми то најбоље и најлепше у овим данима, док трају, да истрајем, да истрајемо. Да опстанемо, да постојимо.
Да опет волимо.
Бојана М.
посвећено.
07.децемб.2020.год.
RSS