КАЗИВАЊЕ АУТОРА
У збирци поезије ,,СВИ ПУТЕВИ ВОДЕ У БОЛ“ износим бојазан и сумњу у позитивну будућност живота, скрећући пажњу на човекову дехуманизовану ,противбожију улогу на овој нам заједничкој планети ШАНСИ. Било би предивно бавити се остварењима искључиво човековог духовно – радосног, али је таквих накана на жалост више безвредних него икада. Природно, грешити је нужно, али чинити зло свакако да није. Док сваког дана гледамо призоре зла у аспектима предвидљивог али не и спреченог: Ратови на различитим географским паралелама, очевици смо свакојако девијантног понашања: криминал, наркоманија, различити видови насиља које је стварност грубо наметнула, реинкарнације мислили смо никад више остварених покрета и идеја, доведени смо као цивилизација поново у позицију свршеног чина.Као појединци остајемо немоћни посматрачи, без могућности да било шта битно променимо.
Не можемо да се не запитамо какви смо као бића када дозвољавамо понављање истих злочина као нечег потпуно нормалног? Сваки утисак ваљаности, учињеног или не учињеног, потврђује какав разум имамо? Намеће се питање: Шта је добро у човеку а шта је зло? Ова два појма нису универзално схваћена. Постоји апсурдност у њиховом разумевању, оно што је за неке зло , за друге је добро.
Како иначе објаснити убијање милиона људи, човек се перманентно без кајања бави злим радњама које су обележиле бруталну прошлост, поново и свирепије, како је могуће и замисливо? Чињење добра и зла је узрочно последично,зашто су само ретки периоди познатији по доминацији добра, а више зла није у домену поезије да квалификује. Она нема инструментариј да мења свет,али може указати, упозорити на канцерогено. ФЛОБЕР каже : ,,Уметношћу се бавимо, јер је већа од народа, круна и краљева, она стално расте у ентузијазму овенчана божанским.“ Ова питања човековог односа према добру и злу,суштинска су питања али и језиви одговори о судбини људске врсте. Да ЛИ ПРЕТИ ТАЛИБАНИЗАЦИЈА ИЛИ ИНСТАНТ ХУМАНИЗАЦИЈА, НЕ ЗНА СЕ ШТА ЈЕ ГОРЕ ОД ГОРЕГ
аутор Андреја Ђ. Врањеш.
RSS