Присутни ћуте.
Старијем дат је знак
да путем логике
или искуства
изложи планове за дан,
можда и годину…
Свеједно!
Његова је прва,
али и последња реч –
ко дода нешто,
нека се стиди!
Наизглед сви бржи,
а нико потрчати неће
у случају опасности!
Сви паметнији,
а нико прочитати неће
писмо које живот значи!
Сви храбрији,
а зашто би се суочавали
са смрћу
која их пркосно гледа…
И сви имају неко “нај”,
али чему,
јер нису питали старог
ни да ли би смели доручковати,
волети или певати,
показати права
на било шта…
Дозвољено је само
климање главом!
RSS