КРЊИ ЧОВЕЧЕ
Лако је бити зао,
преварити стрти,
памет ти не треба,
да видиш очима без неба.
Чувати мрак у срцу и будала може,
шта болесније има,
од мржње испод коже.
Али како после у тишини страшној,
са собом се у немиру наћи,
гледати звер у себи
и мирно из греха изаћи.
Питање оштро ко орлово око,
не паметуј мржњом зато,
буди човек дубоко.
Живи какав да си у својој си срећи,
дани ће ти светли пролазити,
никад нећеш од себе утећи.
Андреја Ђ. Врањеш
RSS