Никола С. Влахота
ЈАСЕНУ
Насред поља медоносног
Раздрагано ширећ’ гране
Стајао је Јасен стари
Сељани га сви су знали
Див из села су га звали
Раскошна му крошња, густа, до облака сеже
А корење чврсто, силно, за Земљицу веже
Свашта памти Див времешни мудри
С разном му се рајом укршташе пути
У ‘ладу се његовоме многи сунца крише
Из извора покрај њега бистре воде пише
Многи момци и девојке први пут се ту састаше
На кори му набореној своја слова урезаше
Дођоше га, тако, једне зиме сећи
С првим сунцем, на Божића, ко би мог’о рећи
Прво су му гране дивљачки ломили
Потом су му кору крвнички гулили
Ужареним железом су кожу му прлили
Ножевима, секирама, онда су га драли
Да би га на крају тестером преклали
Јадиковање му чуо јастреб сиви са висине
Срце му је хтело пући к’о голуб од глине
„Неће више, брате, ветар лишће да ти носи
Нећеш више, стари, гледат’ трава како роси
Нема више, мучениче, коза да ти брсти гране
Зар столеће, вечност цела, у трену да стане
Зар црња те судба стиже од гараве вране”
Остао је пањ још само, Дива више нема
Тужну песму Јасен поји, из прошлих времена
Ретко ко је сада чује, кад прођоше све олује
Тек понеки ђедо седи, што је старца знао
Путем кад би пролазио, на том месту он би стао
На колена тад би пао, било би му силно жао
Шта неправдо то учини, и камен би заплакао
Остао је балван само, у грмљу се успавао
ЧУВАЈ СЕ, ЋЕРИ
Чувај се, ћери, вука!
Но не оног слободног, дивљег,
Не оног моћног и силног,
Не оног што за чопор брине,
Не оног што за вучиће гине,
Не оног хитрог и мудрог,
Не оног храброг и гордог.
Чувај се, ћери, вука у кожи јагњећој!
Чувај се таме иза светла што се крије,
Оног што јесте и што није,
Чувај се оног што се свима размеће,
Оног што хоће и што неће,
Чувај се оног што страхом влада,
Оног што све и свја напада.
Чувај се, ћери, погана човека,
Оног што је црн за времена и века.
Чувај се, ћери!
СРМЕНА НИТ
срмена нит танка
небеса што сеже
предиво пречисто
за вишњега веже
узправност без краја
невидљива круна
пурпурнога сјаја
наличје и лице
божанска спознајам
огањ тај што гори
наследство предака
поколењу збори
светла рода борац
образ крвљу мије
и створен и творац
праведни бој бије
мудрост се ђедова
проноси кроз гене
чојство и јунаштво
протиче кроз вене
везани сви колом
од нити срмене
RSS