за Даре, Хане,Џуне, пострадале у Јасеновцу.
Кад се зло исконом учини,
нема нигде добра ни једнога,
светлости не сјаје у души мрака,
од мржњe се не чује еклога.
Велика дела разбуцају уски,
живот се пролази по путањи злог,
кад би могле зоре забелеле не би,
да не гледа склонио се Бог.
Време стратиште, логор ход,
смисао сабијен у тачку , црни круг,
када би их пустили, да пронађу радост,
оне би се вратиле ко да је смрт дуг.
Године несна и жица, у ноћима тражиле наду,
Хане, Даре , Џуне, из сутра избачене,
угледале себе као звезде,
на сомоту, небу црном, закачене.
Андреја Ђ. Врањеш.
RSS