ОСЕЋАМ СВЕ
Осећам по свом телу
падају греховне прашине честице…
Свесна да су у мени
јер ми не дају да видим Свевидећег лице…
Таложе се тихо на мојој души,
а то стање моју веру руши!
Збуњују ме грехови прошли и садашњи
што су дошли…
у трену остану!
На изглед ситне честице прашине
временом отежају!!!
Све више се мучим да о животу учим
и све теже ми пада, да као сада, останем будна,
да жртва моја, коју остављам
за будућа поколења не буде узалудна!
Море, не мисли о томе!
Срце моје Господа призива у снове…
Тежи ка Њему на јави и очекујем да ми се јави!
Од тих слабости из греховног муља
нешто као да очи ми жуља.
Неки трулеж видим и јако се стидим,
а то још духовним очима не умем
да сагледам ни да видим…
Господе, ако чујеш вапај моје грешне душе,
не дај снове о љубави да ми руше!
Иако Ти лице нисам видела,
ја верујем целим својим духовним
и телесним бићем да Ти постојиш,
али када те грех натопи собом, свега се бојиш!
Још постане већи када не даш својој срећи
да исплива на површину земних лажи!
И најмања сумња у постојање, грех оснажи…
Живимо у незнању, у лажи,
а ово дете само Тебе тражи!
Бори се и бори са тугом која мори…
Таласи се високо уздижу и запљускују, па ме потопе.
То боли, али без њих нема ни спасења…
Само искрено покајање човека мења,
јер грех наталожен кроз живот,
година без Вере само,
на тај начин може да се спере!
Аутор Бојана Чолић Грујић
RSS