Аутор: Бојан Крстановић
Не морам никада богат бити,
овдје ћу своју изградити срећу,
не желим у туђини сузе лити
из ове земље ја нигдје нећу!
Овдје је моја мајчица стара,
овдје је дједов и очев гроб,
не желим због шачице пара,
неком туђину да будем роб.
Преживјех овдје страшни рат
ни тада не умријех од глади
овдје су ми и сестра и брат
биће хљеба за оног ко ради.
Овдје имам све они што желим
вољну жену, ближње, топли дом…
све што имам с другима дијелим
овдје сам увијек свој на свом.
Остајем овдје, позивам и вас
знам, лажу да је боље је тамо
није тај живот добар за нас
тражиће да им душу продамо.
Није ни овдје све како треба
ал’ овом животу доћи ће крај,
ова је земља одмах до неба,
овдје већ сада стварамо рај.
RSS