Постоје који знају направити штимунг, који од ружног направе нешто лепо, а од лепог још лепше. Они су рођени да буду асови, е такав један ас или адекватније мађионичар песништва био је Ђорђе Балашевић. Да ли је неко лепше од њега са мање речи,сместио цео један гарави народ, безазлен, суптилно духовит у једној реченици ,,ШИРОК ОСМЕХ И ЗЛАТАН ЗУБ“, у тај мисаони склоп стала је туга, радост, прошлост, генетски код и ход, све што циганска мелодрамска душа носи у себи. Ја говорим о Балашевићу песнику, даље нећу nikako, јер бих покварио властити утисак, а то би за мене интимно било тужно. Кад човек има било какав дар он се поштује, ја за господин Чанковим политичким ставовима не могу од минута једног више да говорим, па ипак ко то може да оспори његово знање, ум, богатство стила, распојасану хуморност, кажем на жалост немамо заједничка политичка уверења. Он и ја нисмо оба несрећни због тога. А шта је срећа, нисам баш сигуран дати одговор. Вратимо се великом шармеру којег сам слушао у Зеници као гимназијалац и био бескрајно тужан што нисам добио његов потпис. Ја не знам неког из моје улице баш никог а да није знао или певао цео његов песнички фундус, нисам слушао само оне песме посвећене другу им ТИТУ ИЗ ПЕРСОНАЛНИХ РАЗЛОГА, свака друга враћала је ”ЖАЛ МЛАДОСТ“ како би рекао велики Бора Станковић најлепше, недодирљиво. Сваки Ђочетов гег, штос у мени покреће елан у заљубљеност, љубав никада није грех, волети морамо и када нам је тешко, мржњу оставимо психијатрији. Ђорђа Балашевића су волели једнако на меридијанима и паралелама, на морима и окенима. Он је ,,ВОЛЕО КОЊЕ ВРАНЕ НА ЛИВАДИ РАЗИГРАНЕ“, говори ли нам то о ширини погледа овог равничара, он није могао бити узак, ЊЕГОВА ВОЈВОДИНА МУ НЕ БИ ОПРОСТИЛА. Зато кад слушам његов глас, себе враћам у његово време и кажем у ,,ИМЕ СВИХ НАС, не само из педесет и неке, немојте ломити успомене, јер ће вас ветрови одувати.
Андреја Ђ.Врањеш.
RSS