ПЕСНИЧЕ ЉУБАВИ
Знаш ли, слутим те, док твоја широка душа,
пером моју, танану женску душу тка,
док јака силина чежње из тебе врца,
тада сам на јави, сну и песми, твоја сва.
Осећам, како ти срце лудо куца,
док најљубавније стихове, за ме пише.
Тада, волиш ме, и од живота свог,
песниче Божанске љубави, више.
Ја сам она муза, што те целим бићем,
радосно, маштовито и снено дотакла,
па се и сама, сасвим ненадано,
о твоју узвишену љубав спотакла.
Због тебе, и сама, песникиња постала,
па стиховима опијајуће љубави и чежње,
као прелепа буба мара земаљског шара,
твој свет, песниче, лепотом прошарала.
29. 04. 2020
Чворовић Наташа
ТЕБИ ЈЕДИНИ
Теби, који си јак као вулкан и гром,
а лепоти се Сунца приклањаш.
Теби, који умеш силно да уплашиш
али и до плаветног неба подигнеш.
Теби, који си уметност љубави,
својом сопственошћу оплеменио.
Теби, који си ретким путем подсвести,
лепоте и понора живота, кренуо.
Теби, који од лудила свакодневнице,
у одметнутост полуделих снова бежиш.
Теби, који си жив и као река непресушан,
и све препреке живота, истрајно прелазиш.
Теби, који на топао, посве оригиналан,
и искрен начин, мистерију и лепоту живота,
вечним жаром стваралаштва славиш.
Теби сам једини, срце у грудима дала,
и искре вечне и безусловне љубави,
целим својим тананим бићем, упознала.
30. 04. 2020
Чворовић Наташа
ОСТАВЉАМ ТЕ
Много њих ме желело, за мало
љубави, на коленима молило.Цео
свет на длану нудило.Теби сам,
себе целу безрезервно дала.
Свега што сам могла, свесно,
се одрекла. Као дете те штитила. Ал тада,
за твоје комплексе нисам знала.
За тврдоглавост паклену твоју.
Да ћеш оправдати жртву ми и поверење,
чврсто срцем целим веровала.
Верна ти стопроцентно била. Од других
мушкараца женственост крила.
Ал ти, Драги мој, не умеш да волиш.
Чврсто у месту једном стојиш. Часове
техничких ништавила, уместо љубави бројиш.
Компјутерски живиш и постојиш. Гушиш ме
једнличношћу и давиш. Чистог ваздуха ми хвали.
Жао ми је, ал’ са тобом нисам срећна.
У име слободе и радости оставити те морам.
Птица у кавезу више не желим бити.
Хоћу остатак живота у пуноћи живети.
Медју птицама небу високо летети.
01. 05. 2018
Чворовић Наташа
ПУТ У ВЕЧНОСТ
Некада ти живот
последњу позивницу,
да се тргнеш пошаље.
Са задње станице те
на дубинско и јасно,
преиспитивање покрене.
Схватиш да ти на земљи
још много није остало,
и да је откуцаја још мало.
Са осмехом широко,
и миром у срцу и души,
поруку намењену,
достојно примиш.
Све што исконски волиш,
желиш да пригрлиш.
Ни тренутак више,
не желиш улудо потрошити,
нити себе заваравати.
са другима игре играти,
јер немаш времена чекати.
Само желиш Сунцу и радости
лице занавек окренути,
па као звезда Даница,
при одласку засветлити,
искрама вечне љубави,
себе и друге просветлити,
док милосном Богу,
у топло и широко наручје
на починак свој вечни,
почнеш радо одлазити.
29.05. 2020
Чворовић Наташа
БЕСМРТНА ДУША
Не, нећу ја умрети,
моја душа ће и даље,
преображена Господом,
вечно светлети, волети,
и истрајно трајати.
Не, нећу ја умрети,
ово тело овде је одећа само,
и пролазни путник,
ово тело је шака пепела,
немам много за чим жалити.
Не, нећу ја умрети,
у мени је логос ком ћу се,
чврсто верујем,
спонтано и радосно,
вечној кући вратити.
Не, нећу ја умрети,
будним ћу вас оком пратити,
повремено као дашак ветра,
у снове ћу вам мили моји,
и у мисли светле свратити.
Не, нећу ја умрети,
јер једино искрено и трајно,
само сам знала волети,
где год будете били,
љубав моје бесмртне душе,
ће вас искрено грејати
КРОЗ ВЕЧНОСТ ЈЕДНОТА СМО
Реци ми где и куда? Са тобом ћу поћи.
Ти си моја већа димензија постојања.
Одбити нећу моћи. Моја си друга половина.
Део тебе сам, неотуђиви, као и ти мене.
Твоја сам друга половина. Једнота смо.
Љубав, истина, магија, срећа, радост смо.
Без тебе се не живи, машта и сања. Не
постоји. Ништа што је било, што јесте, што
ће бити се не броји. Уз тебе се једино у
пуноћи живи и срце никог не боји. Уз тебе
душа до бескраја, безусловно воли.
Осећам да и мене твоја душа, апсолутно,
за себе, отпуштајући, везује. Твоја сам на
овом свету само, мој си, то обоје знамо.
Трансцендентално се, иако физички
раздвојени, једно другом потпуно предамо.
Од постанка света се волимо и знамо.
Вечним нитима безусловности спојени,
мислима и душом боље од речи комуницирамо.
Све осећамо и знамо.
Једнота смо.
11. 06. 2018
Чворовић Наташа
ЗАГРЉАЈ БЛАГОСТИ И МИЛОСТИ
Не волим хладно,
ни кад Сунце не греје,
моје природно стање је,
кад ми се светлост у лице смеје.
Не волим људе лаживе и зле,
које једно мисле а друго говоре,
заморне су ми посве игре те,
волим чистину комуникације.
Не волим кад се истина и правда изгоне,
и човек тера да духом потоне,
Волим кад се благост са милошћу
у широком загрљају, сусретне.
Не волим вештачка стања,
новине без традиције и предања,
волим Искру лепоте благостања,
искреног заједништва и припадања.
Не волим обрасце телесне,
без духа светог и душе присутне,
моје су димензије ванвременске,
волим кад се конац за небо везује.
22. 07. 2020
Чворовић Наташа
ДУША
Та твоја небеска, широка,
душа, душа, душа.
И љубав срца, срца, срца,
што силно куца, куца, куца.
Та твоја необичност,
посебна, посебна, посебна,
постојање дивно, дивно, дивно,
посаве витешко, витешко, витешко.
Заљубљено срдашце моје је
заробило, заробило, заробило.
Никада тако пре, није,
волело, волело, волело.
Због те љубави силне
горело, горело, горело…
27. 07. 2019
Чворовић Наташа
ЧУХ ТВОЈ ГЛАС
Јутрос чух твој глас мио.
Од милозвучности његове
све је у мени заискрило.
Па се питах да ли је опет
срце снило,дали ми се учинило?
Са тобом сам у мислима
у сан отишла.
Зору рану дочекала.
У сну сам те волела.
Јутрос се разболела.
Хоћу те у јавности поред
себе ја.
Да те волим цео свет да зна.
Само тебе желим и хоћу.
Заједно да смо довека.
Љубави једина.
15. 01. 2018
Чворовић Наташа
БОЖЕ МИЛИ НА СВЕМУ ТИ ХВАЛА
Боже мили, на свему Ти хвала.
Светлошћу својом обасја ме Ти.
Вечне истине у срце ми ули.
Душу љубављу прошири.
Закономерности доследно
објасни.
На пут истине и правде,
милошћу својом постави.
Храброшћу и разумом обдари.
Научи Ме да Те биће моје,
са захвалношћу и у муци слави.
12.03. 2018
Чворовић Наташа
ЉУБАВ ЈЕ ОД СМРТИ ЈАЧА
Синоћ ме смрт по русој
коси, помилова.
Видех преламање светлости,
све дугине боје.
Осетих да птица
кукавица, најави крај.
Схватих суштину.
Шта је живот без љубави твоје?
Витеже, Светлости душе моје.
Чак и тада мислих на тебе.
Не дозволих срцу да озебе.
Задњим откуцајима, љубавно
је куцало. Да мрзи није знало.
Мозгу да пукне не дозволи.
Исконска љубав ме подиже,
регенериса, осоколи.
Нову снагу даде.
У вечна ловишта да одем,
рече, време није.
Љубав све, па и смрт победи.
Осим повлачења, ни један,
адут, више јој не остаде.
Сватих, на силу, престати те,
не смем волети.
Против срца свог ићи.
Без љубави ове, и да поживим,
у паклу ћу већ на земљи горети.
Рај је тебе, бесмртниче, волети.
30. 03.2018
Чворовић Наташа
МИРИСНА ДУШО МОЈА
Мирисна душо моја, знаш ли,
да сам због тебе све на свету,
до најмањег листића и мрава
на земљи заволела? Опијена,
највећим степеном љубави,
што постоји безтелесно, душом
и духом од првог секунда
сам те безусловно волела.
Са несном често разговарала.
Сузе низ бисерно лице ронила.
Небу руке дизала, за тебе се молила.
Вила најлепша горска постала.
Као да смо од постанка света
нераздвојним нитима спојени.
Знам, да смо једно за друго
родјени, јер пре тебе, за праву
љубав која цепа на делове, а
онда лековито регенерише не знах.
Откако су нам се душе спојиле,
за мене, нико више постајао није.
Мислима те зовем и у срећи и тузи.
Тобом као ваздухом дишем
и уздишем. Тобом радим, стварам,
пишем, ал најлепше Љубавно волим.
Ново рођење је са тобом кренуло.
Сваку пору бића мога обновило.
У тебе утках прошлост, садашњост
и будућност. Све што је твоје, поста
моје и све што имадох ти дадох.
До плаветног неба, узајамно,
на крилима љубави заувек узлетесмо.
Никада тако, мирисна душо моја,
ни ти ни ја, не волесмо нит желесмо.
У срцима, очима и души, се једно
другом, заувек настанисмо.
04. 10. 2018
Чворовић Наташа
НЕ ЗНАМ
Не знам откуд вечерас
толико тебе у мени
да санак се пусти губи.
Таласи реке ме ка теби носе,
док душа душу љуби.
Отпуштам те у име љубави,
крадљивче срца мога,
само ми срећан буди;
бескрајем вечним заплови
и љуби у име свих,
на свету, заљубљених људи
.
31. 08. 2019
Чворовић Наташа
БОЖЕ ДРАГИ
Боже драги, ти најбоље знаш,
зашто то чиниш, кад човека
из телесне у духовну лепоту
постепено, преображаваш.
Многи болови и незгоде
се тада, на путу ка Теби,
са Твојим дететом десе.
док не буде достојан
твоје небеске адресе.
Боже драги, потресе сам
разне и велике доживела
док своје грехове и гордости
нисам на земљи смирила.
Сада и да умрем жао ми
било много не би, јер знам
да идем у вечни загрљај Теби.
Ништа тако умилно и лепо
у животу није, као када Твоја,
бескрајна и топла љубав угрије.
22. О8. 2019
Чворовић Наташа
ВАПАЈ ДУШЕ
Ма колико год да душа хоће
некада тело ни макац неће,
вапај своје душе не чује!
Бруји у мозгу, хучи у костима,
а срце се као песница стеже,
колико год да си психички јак,
бол те за кревет прикује и веже!
Немоћан као беба постајеш,
поод сопственом јорган
планином невољно остајеш!
А мислима, путујеш, путујеш…
Планине прелазиш, путељцима
као срна поскакујеш и газиш,
препливаваш реке и мора сва.
Молиш Бога, да ти макар један
такав посебан дан на дар да.
Често са прозора као мишић вириш,
сопствене немоћи се постидиш,
душа не може и неће боловима
тела над собом примат да да!
Дух високо, ка плаветном небу,
одважно и хитро као муња леће.
Молитвом Богу милом завапиш:
Све могу у Исусу Христу,
који ми снагу и моћ даје,
препород целог тела настаје,
јуначко срце у грудима се
док куца, никада не предаје!
Муци и болу, једино да се повуку
над јачином живота преостаје!
16. 02.2019
Чворовић Наташа
СУТРА ДА УМРЕМ НЕ ЖАЛИМ
Сутра да умрем не жалим јер
спознах да љубав најјача је сила на свету,
да имамо само веру,дусу и оно
што посејемо у срцима других људи.
Само једна таква искра искрене
љубави чини нас вечнима.
Сутра да умрем не жалим јер
спознах да без Бога се не може
заспати,пробудити ни овај дан преживети,
нада до последњег даха живота постоји.
Да човек када му је мирна савест
никога и ничега не треба да се боји.
Сутра да умрем не жалим јер радом
на себи зарадила сам душу
која ми каже да смрт уствари
заувек не постоји.
У срце,корен живота,Христа сам на
престо поставила.
Он мојом крви, душом и духом влада
и спољашња околност ниједна не
може да ме савлада.
Сутра да умрем не жалим јер се
Творчевој промисли поклањам,
у Васкрс целим бићем, душом и
духом урањам.
Наташа Чворовић
ЖИВОТ БЕСКРАЈА
Кад у бескрај
и вечност урониш,
чистим срцем
нешто исхитрено,
као дете изнедриш,
,,озбиљни и одрасли, ”
често то не могу
у пуноћи да схвате,
па ту искру скрате.
Светлост тада одшета
у души ствараоца,
настане велика штета.
Тад паузу направиш,
па се постојано, опет,
вечности и бескрају
још силније вратиш.
Покушаш да разумеш
шире и схватиш.
Срцем небо обухватиш!
19. 07. 2019
Чворовић Наташа
НЕБЕСКИ СВОД ЗАГРЛИЋУ
Разбуђена,
очи, широко,
отворићу.
Лице умићу,
руке раширићу
небески свод
загрлићу.
Вечну душу,
светлошћу Сунца
очима напојићу.
У живот, храбро,
и овог јутра,
закорачићу,
потрчаћу,
полетећу.
Радост и срећу,
лепоту,
нежност
и доброту,
ширићу.
Ако затреба
ризиковаћу,
храбра бићу.
Сваког трена
свесно, светлећу,
новим изазовима
недра раскрилићу,
маштаћу, маштаћу…
Срце, љубави
отворићу.
Волећу, волећу…
Захвална Богу
на свему бићу!
09. 09. 2019
Чворовић Наташа
ПОЧИНАК ВЕЧНИ
Кад ја одем на починак вечни,
памти ме овакву, нежну и снену,
срећну, насмејану и топлу жену,
јер, нећу моћи дуго издржати,
вољени, без љубави твоје.
Само дани, сати и секунде,
крај тебе се, о, једини, броје.
Знај, да сам због тебе живела,
дисала, на цвеће мирисала.
Кад одем на починак вечни,
ти немој најдражи, сузе лити,
јер ми оне могу душу убити.
Снажно ме загрли и усне уснама,
филингратски нежно дотакни,
затим ме нежно уз себе држи
а онда за опроштај, у чело пољуби.
Када ми суза из очију крене,
положи је до срца на твоје груди,
тако ћеш се заувек сећати,
ове јединствене љубави и мене.
ПИШЕМ ТИ ДУШО С ОНОГА СВЕТА
Пишем ти душо са онога света
не била ти моја реч тешка.
Моје нежно срце није издржало,
јутрос сеу шест часова предало.
Преосетљивост је била његова
велика врлина и мана тешка,
свачију је бол и тугу осећало,
није се дању ни ноћу смиривало,
Мислило је да сви, искрено воле,
да доброти никад не одоле,
за правду се и милост, људи боре,
часно и племенито остварују снове
.
Душо мила нек ти је на знање,
није овај свет тако лак за познање,
Притворност и лаж су људима постале врлине,
беже од части, правде, љубави и истине.
И ово мили, нек ти је на знање,
мудрост је моћно животно спознање,
човек није да буде ни од меда ни једа,
умом срца да промишља треба.
Због мене не брини и не плачи,
овде ме чува на свету Најјачи,
свидело му се на земљи моје владање,
зато ми подари у рају вековање.
24. 01. 2020
Чворовић Наташа
О КАКО БИХ РАДО
О, како бих радо пространствима,
наше прелепе земље,
својим ногама, као некада што сам
хитро прелазила.
Друге народе и свет обилазила,
њихове обичаје, језик, културу и живот
радознало, упознавала.
Свему бих се као мало дете радовала,
ноту лепоте и узвишености свему, дала.
Са свима, језиком љубави зборила,
сваки лист и цветак волела.
О, како бих радо из затвора четири зида,
слободна као птица била.
Све бих кутке земаљског шара обишла,
иза Антарктика бих, чак, отишла.
Амазон бих препливала, мора и океане
бродовима препловила.
Авионима све континенте прелетела,
свима пријатељства руку дала,
само да нисам у четири зида, затворена,
покретом ограничена, тужна и сама.
19. 02. 2020
Чворовић Наташа
САВЕСТ
Чиста савест нема цену
погажена вуче ка проблему,
ствара патњу срца и душе
разне муке човека муче.
Зато човек када гази савест
требало би добро да пази,
јер ће и његово тело
неко да прегази,
душу згази.
Ништа материјално
неће моћи да га поврати,
оснажи.
Само духом може
Богу да завапи
да га на пут истине врати,
да љубав обнови у души,
са лошим животом
препорођен заврши.
ОНИ КОЈИ УМЕЈУ ДА ВОЛЕ
Срећни су они који умеју да воле,
који својим присуством никога не сморе.
Који несебично целог себе
вољенима дају,
имају своју енергију божанску
а не узимају туђу за храну.
Срећни су они
који пуним плућима живе,
за своје промашаје никога не криве.
У тешким ситуацијама
умеју да размисле,
себе и другог смире.
Боли и тугу своју достојанствено носе,
тешкоћама одважно пркосе.
Сузе често вешто крију,
а широк осмех, као сунце дарују.
Они који умеју да воле,
уместо да заповедају
вољене радије за услугу моле.
Не праве рачуницу
колико су узели, а колико дали.
На љубавни начин, без агресије,
јако се за своја уверења боре.
Стабилни су, самостални, јаки.
Љубављу пркосе искушењима живота,
да се због љубави достојанствено понизе,
није их срамота.
Главу своју губе,
да не повреде оне које несибично љубе.
Они који умеју да воле
пркосе законима природе,
јер њихова љубав
од мртва човека прави жива.
Својом љубављу овај свет у животу држе.
Њихова љубав отапа са камених срца санте леда,
и Богу се милом, славећи га као творца света,
док су живи моле.
Они који умеју да воле
осећају да су из љубави Божије створени
и због ње и за њу живе.
Све око себе подрже, осоколе, окрилате,
љубављу на боље промене,
из њихових срца све лоше одстране.
RSS