Пре тачно две недеље регистрована је 120. политичка партија, Здрава Србија, али их заправо имамо 113 уписаних у Регистар политичких странака, који води Министарство државне управе и локалне самоуправе. Парадокс је настао због тога што је од успостављања регистра пре десет година избрисано седам странака, али њихови редни бројеви су остали заузети. Као странка националне мањине регистровано је њих 68, а вероватно више од половине укупног броја партија уписаних у Регистар практично су неактивне.
Ове „успаване” странке посебно су атрактивне за људе који би хтели да дођу до регистроване политичке организације пречицом, било због брзине, било због финансијске уштеде, било због мање труда или неког другог разлога. Или свих заједно. Закон ту могућност не забрањује, а ако се узме у обзир да трошкови за регистровање партије достижу и 50.000 евра, а да треба прикупити најмање 10.000 оверених потписа, онда је јасно зашто се све чешће прибегава практично преузимању „спавача” или слабије активних и мање познатих странака из регистра.
Српски покрет Двери, регистрован 2015. године, према ранијим изјавама, имао је трошак од око 50.000 евра, што за оверу потписа, што за пратеће послове, попут одржавања оснивачке скупштине. Покрет обнове Краљевине Србије, уписан 2017, прошао је јефтиније, са око 30.000 евра, како је за „Политику” рекао лидер Жика Гојковић.
Да ипак може и много јефтиније, сведочи Милан Стаматовић, председник општине Чајетина и лидер управо регистроване Здраве Србије, која је уписана у регистар 4. марта. Стаматовић открива за наш лист да су потписе прикупљали око годину дана, јер су хтели максимално да уштеде и тај посао их је коштао око 850.000 динара (мало више од 7.000 евра). У чему је „трик”? Потписе су скупљали у малим општинама у којима нема нотара, код којих је овера 350 динара. Тамо где нема нотара, као у Чајетини или Новој Вароши, оверавање потписа се и даље обавља у судовима или у општинској управи и кошта – 70 динара, па су ту невелику суму често и сами потписници уплаћивали. „На Златибор долази много туриста и људи који нас подржавају, па смо то искористили да већину подршке прибавимо управо у нашем крају. Наравно, потписе смо прикупљали и у Ужицу, Чачку, Краљеву, али тамо смо морали да плаћамо нотаре”, објашњава Стаматовић.
На питање зашто је определио за тежи и скупљи пут, то јест, зашто се није удружио с неком од већ регистрованих странака, одговара да је цео процес практично био и један вид „здраве кампање”.
„Преузимањем неке већ основане партије губите идентитет. Ми од старта градимо своју партију, с називом, јасним програмом, а људи који су нам дали потписе сутра су потенцијални чланови партије. Мало дуже је трајало, али је много практичније, реалније и дугорочније. С позиције оснивача ово јесте теже, али је бољи начин да се успостави контакт с бирачима, с члановима, да се видите с оним ко вам даје потпис, да се он упозна с програмом и да може да вас директно пита оно што га интересује о партији којој даје подршку”, истиче лидер Здраве Србије.
На политичку сцену већ следећег месеца могла би да ступи још једна партија, али, судећи према најавама, она неће променити бројно стање у Регистру политичких странака. Према речима Дејана Булатовића, председника Зелене еколошке партије – Зелени, која је уписана 2010. године као 41. регистрована партија, у априлу ће се ујединити с Иницијативним одбором за оснивање Странке слободе и правде Драгана Ђиласа. Булатовић је саопштио медијима да ће име његове партије бити промењено, а предлог ће бити да челну позицију заузме управо Ђилас.
Ова могућност вероватно ће остати и после измена Закона о политичким странкама које су у плану за ову годину. Процедура је у току и управо је завршена прва фаза у којој је Министарство државне управе и локалне самоуправе (МДУЛС) прикупљало онлајн сугестије и коментаре на Полазне основе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о политичким странкама.
На питање на који начин МДУЛС види решење за „преузимање” једне већ уписане странке кроз формалну промену имена и статута, у Министарству указују: „Уколико су одлуком надлежног органа политичке странке, на начин како је то прописано статутом, утврђена политичка начела, циљеви и вредности за које се залажу њени чланови тако да деловање политичке странке није усмерено на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целокупности Републике Србије, кршење зајамчених људских или мањинских права или изазивање и подстицање расне, националне или верске мржње, и уколико је испоштован поступак у вези са пријавом за упис промене податка који се уписују у Регистар политичких странака, а то се односи и на измене програма – прописивање додатних услова могло би утицати на остваривање зајамчене слободе грађана удружених ради остваривања политичких циљева које су заједнички дефинисали”.
Један од начина за увођење реда у Регистру је и предлог за брисање странке кад „не учествује на изборима, у периоду дужем од осам година”. У МДУЛС-у истичу да су полазне основе рађене на основу анализе упоредноправне праксе и ово решење постоји, на пример, у Словенији, Бугарској, Црној Гори и Румунији. Оно је значајно у овој фази за државе у транзицији, јер је након успостављања демократије основано мноштво странака које су током две и више деценија у многим случајевима фактички и престале да делују.
Министар Бранко Ружић каже за „Политику” да ово решење ни на који начин странке не спречава да делују ванпарламентарно ако изађу на изборе, што је сврха њиховог постојања.
„Успех на изборима је једно, а учешће странака на изборима нешто друго”, додаје он. Успех на изборима је релевантан, према упоредноправној анализи коју је министарство израдило у поступку припреме полазних основа, једино у Финској.
Резервација назива и симбола током 12 месеци
Основни разлог за измену Закона о политичким странкама је усклађивање с одредбама Закона о општем управном поступку, тако да подносиоци пријаве немају обавезу достављања података из јавне евиденције. Поред тога, с обзиром на то да се у досадашњој примени закона показало да је потребно ближе уредити поступак оснивања политичке странке, као и ускладити одредбе које се односе на брисање политичке странке из Регистра са законом, предложене су измене и допуне и у том делу. Према полазним основама, предлаже се, између осталог, да иницијативни одбор за оснивање странке може обавестити министарство о покренутој иницијативи у циљу резервације назива и симбола визуелног идентитета политичке странке. Изјава оснивача о оснивању политичке странке не може бити старија више од 12 месеци у тренутку одржавања оснивачке скупштине, а новина је и да назив политичке странке националне мањине мора да садржи јасну одредницу националне мањине чије интересе представља и заступа.
Гојковић: Срамота, спречити куповину партија
Срамота је за Србију да поједини политички лидери, који нису у стању да сакупе 10.000 оверених потписа грађана, купују политичке странке као на пијаци. Ово је рупа у закону која чини легалним да се регистроване странке преузимају и тако омогућавају било коме да на „мала врата” уђе на политичку сцену, каже лидер ПОКС-а Жика Гојковић, најављујући да ће ова странка предложити да свака промена лица овлашћеног за заступање странке, значајна измена програма или промена назива странке захтева ново прикупљање потписа. „На тај начин спречиле би се малверзације и свака странка би морала легитимно да се избори за своје место на политичкој сцени и заслужи поверење народа”, сматра Гојковић.
Избрисан Покрет мађарске наде, УРС још на списку
Покрет мађарске наде – Magyar Remény Mozgalom, политичка странка мађарске националне мањине, уписана 14. јануара 2010, под редним бројем 28, последња је избрисана, 14. децембра прошле године. Уједињени региони Србије, уписани под бројем 93 у јуну 2013, распали су се после избора 2014. године, али још нису формално избрисани из Регистра политичких странака.
RSS