Британски информатичар Тим Бернерс-Ли по традицији објављује отворено писмо сваког 12. марта, на дан када је 1989. године ударио темеље интернета. Ову јубиларну 30. годишњицу искористио је да позове владе, организације и јавност да заједно раде како би побољшали систем који је променио свет на боље, али је у међувремену показао и своју мрачну страну. Бернерс-Ли, данас професор на Оксфорду и америчком МИТ, признаје да нам је светска мрежа олакшала живот и дала глас маргинализованим групама, али га је, нажалост, дала и свима онима који шире мржњу и олакшала је разне врсте криминала. Због тога му је разумљиво што се многи плаше интернета и нису сигурно да заиста доноси добро.
„Међутим, имајући у виду колико се променила последњих 30 година, било би дефетистички претпоставити да се не може променити набоље у наредних 30. Ако сад одустанемо од поправљања интернета, онда нећемо моћи да кажемо да је он издао. Биће да смо ми издали интернет”, написао је у писму.
На конференцији у ЦЕРН-у Женеви, где је говорио поводом јубилеја, рекао је да „ово није веб какав смо желели” и да је оптерећен говором мржње, бригом за приватност и хакерским нападима.
Као главне претње је издвојио злонамерне нападе иза којих стоје државе, криминалне активности, злостављање, изопачене моделе рекламирања и заразно ширење дезинформација, али и друштвене мреже које су постале полигон за острашћене расправе и поларизацију друштва.
„Тешко је предвидети како ће се развијати систем који створите. Када се догодило ’арапско пролеће’ – никада то нећу рећи без знакова навода – били сте у искушењу да кажете да је „Твитер” снага добра јер је омогућио људима да се побуне против репресивних режима. А онда се Земља окрене око Сунца још неколико пута и схватите да репресивни режими користе друштвене мреже да шпијунирају дисиденте пре него што уопште успеју да се организују”, рекао је у једном од бројних интервјуа ових дана.
Мрежу какву данас познајемо Бернерс-Ли је креирао у време док је у ЦЕРН-у радио као софтверски инжењер, с намером да физичарима олакша приступ информацијама расутим по разним рачунарима са различитим програмима. Интернет као мрежа повезаних рачунара настао је пуних 20 година раније, 1969. године, на иницијативу америчке војске и у сарадњи водећих америчких универзитета. Међутим, тај праинтернет није био широко доступан, као ни друге мреже које су у међувремену формиране.
Идеја британског стручњака за рачунаре била је да користећи постојеће технологије склопи систем информација којем свако може да приступи и тако је настао World Wide Web. Систем је решио проблем дељења информација међу физичарима и за само неколико година израстао у мрежу која је направила револуцију у комуникацијама.
Сматра се да је темељ интернета ударио када је свом шефу предао рад са насловом „Менаџмент информација: предлог” и зато се 12. март, дан када је га је предао, слави као рођендан светске мреже, иако је тек следеће године написао код. Први сајт такође је настао у ЦЕРН-у (info.cern.ch) 1990. године, да би се наредних година појавили Јаху (1991), Амазон (1995), Гугл (1998) и многи други. Када је 2001. основана Википедија на нету је било 513 милиона људи, а данас их је више од четири милијарде.
„Отац интернета” је у ЦЕРН-у је говорио и о Уговору за веб, који предвиђа да интернет буде третиран као људско право и да се користи за опште добро. Овај оквир који би уредио употребу интернета, представљен јавности у новембру на конференцији у Лисабону, предвиђа сарадњу влада и грађана. Задатак влада би био да осигурају приступ интернету за свакога и поштовање приватности. Од компанија се очекује да, гарантујући приватност података, обезбеде ценом приступачан интернет и да приоритет у развоју нових технологија буде добробит грађана а не профит. Коначно, грађани треба да поштују норме цивилизованог понашања.
Бернерс-Ли сматра да је борба за слободан интернет је једна од најважнијих данас. Она подразумева да се на мрежу укључи и она половина грађана света која је тренутно офлајн и да се истовремено успоставе јасне норме и закони. Враћајући се на предложени уговор, нагласио је да то не сме бити списак брзих решења, већ процес дигиталног сазревања. Најважније је да грађани позову на одговорност владе и компаније и да од њих захтевају да поштују интернет као глобалну заједницу чије срце чине људи.
„Потребни су нам борци за отворени интернет у владама који ће предузети акцију када интереси приватног сектора угрозе јавно добро”, поручио је.
RSS