Мултипла склероза је подмукла болест, а њен ток непредвидив. Симптоми се јављају и нестају на неочекиван начин, а једнако непредвидиво смењују се фазе погоршања и смиривања болести. Ипак, број оболелих од МС-а у Србији је у порасту. Најчешће се јавља између 20. и 40. године живота, али се може манифестовати и у било којем другом животном периоду. Жене оболевају три пута чешће од мушкараца.
Правовремена дијагностика и рано започињање терапије кључни су за сваког пацијента. Међутим, дијагнозу мултипле склерозе није лако поставити и некада се на њу чекало дуже од пет година.
– За мултиплу склерозу се каже да је „највећи имитатор” у неурологији и да не постоји апсолутно специфичан и сензитиван дијагностички тест за ову болест, па је пре постављања дијагнозе неопходно да се искључе све алтернативе, међу којима је, између осталих, посебно значајна однедавно дефинисана нова аутоимунска демијелинизациона болест централног нервног система (ЦНС), неуромијелитисоптика. Данас се у МС центрима у Србији дијагноза поставља у складу са светски прихваћеним критеријумима два месеца од успостављања контакта пацијента са лекаром – објашњава проф. др Јелена Друловић, начелница Одељења за имунски посредоване болести ЦНС-а Клинике за неурологију у КЦС.
Дијагноза се поставља на основу детаљног разматрања клиничке слике и налаза допунских прегледа, пре свега магнетне резонанце главе и кичмене мождине и анализе цереброспиналне течности (ликвора). А који су најчешћи симптоми ове тешке болести?
– Најчешће се јавља пад оштрине вида на једном или ређе оба ока, трњење лица, трупа или делова руку и ногу, затим слабост руку и ногу, подрхтавање руку, вртоглавица, отежан ход. Поред тога, поремећаји функције мокраћне бешике и црева, поремећаји сексуалних функција, болови и замор, такође су често присутне манифестације које знатно доприносе онеспособљености код особа са овом болешћу. Последњих година утврђена је и честа појава когнитивних сметњи, попут поремећаја пажње и памћења, и психијатријски поремећаји, као што су депресивност и анксиозност – каже проф. др Јелена Друловић, неуролог.
Кључни сегмент лечења ове тешке болести данас се састоји у што ранијој и континуираној примени лекова који модификују природни ток болести – ДМТ (енгл. „disease modifying therapy”, DMT), терапији која се у свету примењује од 1995. године.
– Третман мултипле склерозе чине: терапија релапса, примена лекова који модификују њен природни ток – ДМТ и симптоматска терапија. Прва ДМТ која је примењивана у лечењу мултипле склерозе био је интерферон бета 1б, а данас је 14 оваквих лекова који се примењују у свету и њихов број се стално увећава. Важно је рећи да је терапија мултипле склерозе индивидуализована, лекови нису једнако ефективни и безбедни код различитих особа са МС-ом, па отуда потреба за новим лековима. Лекови који се данас примењују у свету могу се најгрубље поделити на умереноефективне и високоефективне. Сви они се примењују у лечењу релапсно ремитентне форме МС-а, а само лек окрелизумаб, од пре око годину дана, у лечењу примарно прогресивне мултипле склерозе – каже проф. др Јелена Друловић.
Нове ДМТ терапије успоравају прогресију болести, смањују учесталост погоршања за око 60 одсто и знатно подижу квалитет живота оболелих, што је врло важно, јер мултипла склероза током времена има тенденцију акумулације онеспособљености, па се пацијенти годинама боре са различитим проблемима везаним за физичко, ментално и социјално здравље. Ако знамо да болест најчешће погађа младе људе у најпродуктивнијем животном периоду, онда је јасно колико је питање квалитета живота важно.
– У Србији је примена једног броја ДМТ лекова омогућена од 2005. године за ограничени број пацијената, који се до данас постепено увећавао. Ниједан од оралних лекова и оних високе ефективности за сада није доступан, али Министарство здравља и РФЗО чине напоре да системски реше питање увођења иновативних лекова у Србији и верујемо да ће се ускоро наћи могућност да се унапреди третман оболелих од МС-а. Било би то корисно за друштво у целини, јер би омогућило младим пацијентима да буду професионално активни, да воде квалитетан породични живот, чиме би се знатно умањили трошкови и оптерећење друштва овом болешћу – истиче проф. др Јелена Друловић.
У центрима у Србији приступ лечењу мултипле склерозе је мултидисциплинаран и укључује неурологе, физијатре, психијатре, психологе, лекаре других специјалности, као и медицинске сестре. Мултипла склероза је праћена и бројним придруженим болестима које додатно компликују стање оболелог. Третман релапса и симптоматска терапија, као и неурорехабилитација, спроводе се правовремено и на савремен начин.
RSS