Ових дана нас прогоне бомбасте слике са форума неколико стотина српских „бизнисмена”, а место догађања монденска планина Копаоник. Чак се на тој тиради безначајних говоранција оснажила да изнесе своје виђење ствари и премијерка.
Пре свега, целој нацији је познато да тај скуп (са изузецима) представљају људи који су до енормног богатства дошли захваљујући блискости са владајућим олигархијама, од почетка вишестраначја. Ту су највиђенији људи који су направили законе, а по њима вршили буразерске приватизације чије ефекте су преточили у силан новац на разним острвима, где се не поставља питање порекла.
Ту су људи који су приватизовали гиганте заједничке државе за три марке, а данас их наши медији називају краљевима овог и оног производа. То су људи који су искористили испланирани најглупљи банкарски закон „деда Аврама”, који је успоставио однос „један динар једнако једна марка”. Ти људи су малверзацијама направили империје, а када им је држава затражила да плате порез, побегли су и вратили се када су подмитили главне политичаре у земљи. То су људи који и данас привидно воде спорове са властодршцима, али не по питању пореза, него директно преговарају о личном проценту, а судство тобож даје епилог, нормално, по упутствима.
То су људи који су нашли на Кипру 14 милијарди долара српских пара, „завртели” их преко Москве, па је чак један део стигао до Беча, а онда једноставно цео износ нестао. То су исти они људи који су деведесетих били називани именима „15 одсто”, или 10, или 20 одсто.
Они су, према сопственим речима, бахати слој друштва који се не либи од јавних дела попут: венчанице за ћерку од пет милиона долара, приватних авиона по Београду и осталим градовима Србије, приватних јахти по Црногорској и Далматинској обали, приватном судству и полицији, приватној војсци наоружаних стражара који их чувају од дела као што су: убиства на пешачком прелазу, убиства на наплатним рампама, пљачкање државног буџета и слично.
Ето коме се придаје значај на Копаонику и шта се може очекивати од овог соја. Зар неко уистину паметан очекује да ће они помоћи напретку друштва, да ће они добровољно инвестирати у нова радна места и зауставити одлив младости.
Са друге стране, ова земља има све законе, које само треба спроводити у дело „ни по бабу, ни по стричевима”, и ето дела уређене комуналне структуре у држави.
Да би се непроизводни рад могао платити, поново ће се прибећи позајмицама у иностранству, јер домаћи производ није у стању да покрије овакве неекономске одлуке, људи који без искуства доносе капиталне негативне законе чији су ефекти минус нула.
Ако нисмо у стању да покренемо домаћу производњу, према стварним економским законима, не треба да правимо небулозе од економије.
Никола Радоња
RSS